Policijski glasnik

БРОЈ 29.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 227.

не само кукавица већ и клеветник. јер своје клевете не можете да докажете, ви сте неваљалац, јер неосновано наиадате на част иоштених људи и жена и на рад родољубивих установа,"-. К. С. (1908. Бр. 12340.) није нашао клевету, »јер се, како вели првостепени београдски суд у свом решењу (1908. Бр. 24876.), у наведеним инкриминисаним изразима не наводе одређена, неистинита Факта, којима се вређа част приватног тужиоца и худи његовом угледу, а то је по чл. 22. з. о шт. нужан услов за постајање клевете." Закон о Штампи не захтева међутим навођење одређених Факата, нити би то било оправдано, те је наведена одлука неумесна. У курзивом истакнутом делу наведеног написа несумњиво постоји клевета. 10. Инкримиинсани став: »Замолим Х-а, да ми он ту депешу напише и експедира и дам му мислим 7 динара за то. X, начелник поштанско — телеграФског оделења, је преписао ту депегау, коју оам ја потписао, па је препис послао, а оригинал предао Краљу Ал." Писац се брани тиме, што му је ово последње доставио У. Одбрану није усвојио првостепени београдски суд. Прво одељ. К. С. (1910. Бр. 5232.) поништило је неумесно његово решење о стављању под суд за клевету. „Своју оцену о постојању или непостојању дела клевете у овом случају, вели I одељ., суд је требао да учини с обзиром на то, да је у публикацијама, у којима какав писац као јавни радник износи своје успомене и сећања уобичајено, и да се као неминовно сматра изношење и оних тврђења, о којима писац не би имао свога уверења, дакле изношење тврђења туђих а не самога писма. Такво изношење тих тврђења допуштено је, у колико она по садржини својој не би као тајна стајала под нарочитом заштитом закона, или у колико се из начина самог изношења не би видело, да се објављивање таког тврђења чини из пакосне намере да се нападне на туђу част — § 211. к. з., а не из потребе, због које су уобичајене публикације успомена о стварима јавног интереса. Та је оцена, у колико би тужби приложени спис био публикација те врсте овде била тим потребнија, што тужилац и не наводи, да је оптужени демантован од стране У-а за тврђење, које је изнео као У-ова. к Ово гледиште је потврђено одлуком опште седнице (1910. Бр. 6198). Очигледно међутим, да оно оставља част већим делом незаштиКену од клевете. Истина је, да се у публикацијама од општег интереса могу износити и туђа тврђења, али би било про•гивно интересу штићења части, да се допусти и изношење неистинитих туђих тврђења, којима се вређа нечија част. С друге стране видело се је, да је за постојање клевете без значаја, да ли се нешто наводи као своје или као туђе уверење, као што је то случај с оптуженим У, и да клевете може бити чак и онда, кад се саопштавају гласови, којима се вређа нечија част. 1 ) Ј ) Ово је умеоно приметио првостепени суд у својим примедбама против одлуке I оделења («То што тужилац ничим не доказује, да је оптужени де-

11. Према § 213. увреда је преступ онда, кад је јавно или писмено учињена. Кад је дакле иисмено нанета, она је преступ, и ако није јавна. Ово је умесно примећено од К. С. 1889. Бр. 4680, в. Максимовић 171 и Н. 213. ст. 1. (»Погрешно је, вели К. С., првостепени суд и по њему иследник кварта узео, да је дело ово иступно и као такво кажњиво по 2. тачци § 357 к. з., јер, и ако је истина оптужени инкриминисане изразе употребио у писму, које није публиковано ни јавности намењено већ упућено било лично на жену приватног тужиоца, ипак се дело ово има узети као преступно и као такво кажњиво је по § 212. к. з. зато, што законодавац наш одређујући у овом законском пропису казне за увреде учињене путем писменпм, не чини у томе апсолутно никакве разлике, да ли је писмено, којим је увреда коме учињена, публиковано, и да ли је намењено јавности, или је упућено само на онога коме је увреда причињена. Према томе сва су дела ове врсте преступна, и о иступним увредама кажњивим по тачци 2. § 357. к. з. може бити говора само код увреда причињених речима или делом а не писмених. Јавност, о којој законодавац говори у § 213. к. з. односи се само. на увреде учињене нутем усмености." 12. »Кад је ислеђењем утврђено, да је грдња и псовка извршена у дворишту, поред кога пролази и улица, тако да су инкриминисане изразе могли чути мимопролазећи улицом, као што су их сведоци и чули, онда, вели умесно К. С. (1903. Бр. 7115. и о. с. 1903. Бр. 8613), то није дело иступне увреде из тач. 2. § 357. к. з. већ дело јавне увреде из § 213. к. з.«. Као место извршења увреде се има на име сматрати не само двориште већ и мимопролазећа улица. јер се је и ту изјава омаловажавања могла од других чути, а улица је јавно место. 13. »За инкриминације у једном наиису, вели К. С. (о. с. 1904. Бр. 11830), одговара увек лице, које је напис нотписало и као своје предало, без обзира да ли је то лице напис и написало или је то други чинио. Потпис има једино ту особину, да оно лице, које је потписом персонифицирано, означи. ,као сопственика написа, и да му на тај начин да потпуну Форму, која би га од пасквиле разликовала. Потписом се напис за свој прима, а тиме искључује туђа одговорност за садржииу написа, која постоји све док он није потписан". Ово је тврђење неумесно у толико, што се као извршилац увреде има сматрати и онај, који је писао напис. Да би пак он био и кривац, потребно је, да је при писању био свестан, да ће напис доћи неком до знања. (НАСТЛВИЋЕ СЕ) —

мантован од стране У-а за и^нето тврђење, равнодушно је за ову ствар, јер овде се он оптужуЈе за инкриминисани став као писац, и горња околност нема никаква утицаја при расправи питања, да ли тај став садржи клевету, кад истинитост садржине инкриминисаних израза није утврдио."

БЕЛЕШКЕ ИЗ СУДСНР ПРЛКСЕ ПО КРИВИЧНИП ДЕЛИГШ КРИТИЧКО ИЗДАГАЊЕ ОД М. С. Ђуричића члана Касационог Оуда

(НАСТАВАк) 21.) Кад се војнику суди аа дело, коЈе је предвиђено у војном казненом законику или Уредби о војној дисциплини, онда ће се и на њега увек и применити одредба тога законика, па ће се то учинити и у случају § 3 другог одељка крив. с. пост. [§ 3. Војног казненог законика и § 52. Општег казн. законика]. На саучаснике ће се применити одредбе општег казненог законика, ако се такво дело, у погледу њих, казни по томе законику. X. поднаредник редовне војске и У. таљигаш стављени су под суд за то, што су у друштву и договору украли из војног државног сењака седам бала пресованог сена. Ово дело суд је квалиФиковао као дело просте крађе из § 221. казн. зак. Првостепени Суд овако је мотивисао своју пресуду: »Према преставци управе војног сењака, признању оптуженог поднаредника Х-а и процењеној вредности саме крађе, према војном ценовнику, стоји дело просте крађе кажњиво за опт. Х-а по § 79. војно-кривичног законика, у томе, што је он у договору са опт. У. у два маха украо седам бала сена из војног сењака, кад је тамо био командир страже. У погледу опт. У-а стоји дело просте крађе, кажњиво по § 221 к. зак. [Пресуда прв. суда за варош Београд од 25. X 1908. № 34442]. Апел-ациони Суд дао је у пресуди ове мотиве: „Првостепени Суд погрешно је узео да за опт. Х-а стоји-де'ло из §79. војно крив зак., већ стоји дело из § 221. казн. зак. јер грађански судови, који су у овом случају надлежни, према § 3. крив. суд. пост., за суђење опт. Х-у, и ако је он војник под барјаком, пошто је ово дело учинио у друштву с опт. У-ом. који није војник, не суде по војном крив. зак. као војни судови, него као цивилни судови имају да примењују одредбе општег крив. законика«. Са овихразлога Апелациони Судподвео је ово дело и у погледу опт. Х-а под §221. каз. зак. [Пресуда I Апел. Суда од 4. XII 1908. № 5403]. По изјављеним жалбама опт. Х-а и држав. тужиоца, Касациони суд уништи ову пресуду, примедбама I одељења од 3. I 1909. год. № 57., која гласи: »Неправилна је - и противна закону оцена суда, којом је нађено да у поступку опт. Х-а не стоји дело из § 79. вој. казн. зак. као што је то био узео првостепени суд, већ да стоји дело из § 221. к. зак. само по томе, што је он ово дело учинио у друшту с опт. У-ом, који није војник и да се с тога имају и наспрам овога применити одредбе општег кривичног законика.