Policijski glasnik

СТРАНА 228.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСИИК

ВРОЈ 29

Да је таква оцена Апелационога Суда неправилна, стоји као несумњив доказ наређење § 3. војног казненог законика, по коме војна лица за кривична дела, ноја нису аредвиђена у томе зикону, нити уредбом о војној дисциалини , казне се по општем казненом законику. Па како је дело, које је опт. X. учинио, предвиђено у војном казненом законику а на име у § 79., онда се Х-у казна није могла одређивати за дело из § 221. к. зак., које дело, према напред изложеноме, не може у овом случају наспрам опт. Велимира никако стојати". Ове примедбе Апелациони Суд није усвојио већ је дао своје противразлоге. Ну општа седница Касационога Суда усвојила је поменуте примедбе, а одбацила противразлоге. [16. II 1909. год. № 1380]. Изложени случај публиковали смо само за то, што је он био погрешно схваћен од стране Апелационога Суда, па смо држали да га треба изнети, како би се у будуће такве грешке избегле. Овде у ствари имамо посла с ткзв. особеним околностима 1 ). Особени положај оптуженога Х-а као подоФицира и командира страже, ствара у погледу њега законску погодбу за дело, кажњиво по § 79. Војно-казн. зак. и на сваки начин нема никаквог разлога да се ова законска погодба, основана на личном службеном односу оптуженога, ништи само зато, што он у томе кажњивом делу има и једног саучиниоца, за кога та погодба не стоји, већ важи пропис §221.општег казн. зак. И по теорији кривичног права, и по § 52. општег казненог законика и по § 3. Војно-казненог законика ово је гледиште правилно, па су правилне и поменуте нримедбе Касационога Суда, које с.у са њиме сагласне, 22. Један случај фалсификата јавне исправе [лажног оверавања Еа1асћћеигкипсктд]. X стављен је под суд за то, што је у мају месецу 1909. г. као поштар општине прекадинске, потписао својом руком пријем упутнице у суми од 20 динара, која је гласиланаРадоњу Николића, на истој потписао адресанта Радоњу, који је писмен и кмета Д. Милошевића, да овај оверава пријем исте, ставио печат општински, новац примио и употребио у своју корист и тиме учинио дело ФалсиФиката исправе. У судској пресуди употребљавани су ови мотиви: Према преставци прив. тужиоца, дневнику општинске поште у Прекадину стр. 215. протоколу приспелих и препоручених пошиљака исте општине. овери на обратној страни упутнице, протоколу ве-

') Не можемо ое овде упушгати у онширније излагање о појму (( особених околности" и његовом значају у кривичном праву. Оне читаоце који би се овим интересовали, радо упућујемо на скорашљу 1 спрпну дисертацију нашег младог правника Д-ра Мирослава Јанковића, под насловом: »Оег ЕтЛива ћеаопЛвгег 1Јт*1&пс1е аиГ Т&1егзсћаГ1; ипД ТеНпате, Мипсћеп 1911 Ј. Види и пропис § 52. казн. зак. за Крал,евину Србију.

штачења ове признанице на обратној страни исте и осталом ислеђењу,— овде стоји дело из § 148 т. 2. к. зак, јер је овим доказима утврђено да је Милан послао из Обреновца упутницу на адресу свога брата Радоње, која гласи на 20 динара, да је пошта прокупачка, но гласу дневвика општинске поште, ову упутницу предала поштару општине прекадинске и да ова упутница није предана адресанту Радоњи, нити је заведена у дневник општинске поште у Прекадину 0 примљеним пошиљкама, већ је окривљени на обратној страни упутннце попунио признаницу, потписао адресанта Радоњу и, потписавши члана суда општине прекадинске Данила, исту оверио без његовог знања и одобрења, као што то тврди Данило под заклетвом, и да би све то добило званичан вид утиснуо и општински печат. Исто тако утврђено је и то да је ова упутница употребљена код државне поште у Ирокупљу, где је и новац примљен. Па како по извешћу поштанско-телеграФске станице у Прокунљу, оверавање оваквих признаница на обратној страни упутнице долази у круг надлежности општинског суда за све адресанте, који живе ван места државне поштанскотелеграФске станице, —то је овим несумњиво утврђено прављење лажне исправе, која носи вид јавности, а која су дела предвиђена у § 148 казн. зак <( . Са ових разлога и како је доказано да је оптужеви ово дело учинио, суд га је осудио на 2 године робије. [Пресуда првост. прокуп. суда од 22. V 1910. г. № 14240]. С овом пресудом сложио се и Апелациони Суд, само је оптуженога осудио на казну од 3 године робије [Пресуда 1 Одељ. 14. VI 1910 № 3060]. Ову пресуду оспажио је и Касациони Суд [I 12. VIII 1910 № 8606]. Овај случај публиковали смо за то, што је он правилно расправљен од судова, а и мотиви су с-удски потпуно исправни. Међутим ми смо навикнути да видимо да се деликти ФалсиФиката код наших судова често олако узимају и да се по њима, са разннм погрешним мотивацијама, кривци ослобођавају. 1 ) Сам пак изнети случај преставља Фалсификат. учињеи у једном од новијих делокруга општинске власти, који је тако важан но јавни пословни саобраћај, да његова кривично-правна заштита заслужује озбиљну пажњу. 23. Један случај грађења неистинитог реферата о горосечн, пз чл. 133. зак. о шумама. Опт. X. стављен је под суд за то, што је, као чувар шума села Ст. Трстеника, саставио лажан протокол о горосечи против Јована II. и тиме учииио кривицу из § 111. казн. зак. Судске побуде: »Суд налази да овде нема дела предвиђеног и казнимог по § 111. казн. зак.

Ј ) Види одлуку суда, коју ћемо изнети у следећем примеру (стр. 23).

За постојање дела из § 111. казн. зак. тражи се да неко »за добит своју или другога или на штету других, писмене исправе, којих примање или издавање њему но званичној дужности припада, лажно или неисправно начини", и т. д. Пропис § 187. гр. с. п. говори о јавним исправама т. ј. говори које су битне особине неке исправе па да буде јавна; па између осталих у т. 2. пом. §-а каже, да су то оне, које су в по законом кругу његове радње и у надлежној форми издане". По чл. 133. зак. о шумама писмени реФерат има да поднесе чувар шума и то онај, коме је поверено чување дотичне шуме. Чл. 1 о 1. зак. о шумама. Из акта ове кривице, а особито из поднетог реферата под бр. 1919 види се, да је оптужени Филип био чувар шума села Ст. Трстеника, а из истих акта, као и сведоџби сведока, види се да је лице Јован Н., кога је оптужени лажно реФерисао, не из села Ст. Трстеника, већ из села Лонаша, и да је посечена гора у шуми села Лопаша, а не села Ст. Трстеника, чији је он чувлр шума. Види се дакле, да је опт. X поднео реФерат за сечу шуме. која није била поверена његовом чувању и за коју он по чл. 131. у в. с чл. 1-13. зак. о шумама није био надлежан да подноси реФерат. А кад је опт. X. то ипак учинио, онда његов реФерат не одговара закону, па као такав ие може ни за њега, писца истог, имати никаквих крпвичних последица. Према томе кад нема законом прописане исправе, онда нема ни дела из § 111. к. зак. па се оптужени на основу § 250 а) кр. с. п. има пустити испод суђења. [Решење Крушевачког Првост. Суда од 24. III 1908. № 11127]. По жалби државног тужиоца Касационн Суд уништио је ову нресуду примедбама III Одељења од 18. XI 1908. г. № 4980. Ево тнх примедаба: „По чл. 133. зак. о Шумама, реферати које састављају чувари шума у опште, без обзира да ли су горосечце ухватилп у својим или туђим рејонима, равнају се јавним исправама, и служе као потпун доказ о делу и кривици, док се противним доказима не обеснаже. Кад то стоји и кад је по лажном реФерату опт. Х-а по делу горосече, опт, Јован Н. стављен и под суд и оптужен од државног тужиоца, — онда је тај суд погрешно узео, да тај ре®ерат не вреди зато, што је исти поднет за горосечу, која је учињена у реону, који није био поверен његовом чувању. Према томе кад је оптужени био у опште надлежан за издавање оваквих исправа, и кад је по кривици Јовановој сам изјавио да је исти лажно направио, онда је суд тај дужан да према томе и оцени одговорност оптуженога". Првостепени суд усвојио је ове прнмедбе Касационог Суда и својим решењем поново је оптуженога по § 250. а) крив. с. пост. отпустио испод суђења. [Решење од 6. V 1909. № 15783].