Policijski glasnik

БРОЈ 37.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 293.

члан 126. међутим, регулисава оне случајеве, у којима се држава лишава права наплате распоређеног пореза, то се тешко може наћи ма каква веза и заједница између ових одредаба, то препис чл. 126. пре може унети забуну, него што би помогао, да се значај § 924. правилно схвати. У овој књнзи штампана су и правила о односима слугу и њихових газда. Члан 10. ових правила мењан је под 9. априла 1905. године П№ 8061, и после првог добио други став, који гласи : „Уговор о служби закључује се најмање на месец дана, а ако у уговору или исирави није рок службе нарочито уговорен, сматра се да уговор важи за шест месеца". Према томе, ранији други став постао је трећим ставом. Ове измене г. Никетић није унео у своју књигу, те су у овоме делу правила погрешна. Измене од 30. октобра 1910. године, П№ 20891, доцнијег су датума и године, те у ову књигу нису могле ни ући. У Кривичном Законику, г. Никетић је оставио у целини извесне параграФе, који су или са свим или делимично укинути и замењени специјалним законима. Истина, он је код њих одмах штампао текот тих специјалних закона, који "их укидају или мењају, али, по нашем нахођењу, ово последње неће помоћи, да се избегне примена Кривичног Законика за све случајеве. место специјалних закона, јер се многи органи, нарочито општински, који се такође могу служити његовим издањем, неће умети наћи у издвајању ових елучајева. Наше је уверење, да је г. Никетић требао бити доследан постављеном систему сређивања, и да у закон унесе само чист текст који важи. У овом погледу свакако одмиче последње државно издање, где је нарочито напоменуто, да те одредбе ие важе, или да су бар спорне и зашто, те су тако сви они, који се њиме служе, нагнани да о овоме озбиљније мисле пре примене. Одредбе, код којих су учињене грешке, ове су : §§ 334., 334. а., 335. гачка 1., 365. тачка 6., 367. тачке: 2., 3., 4. и 5., 371., 375. тачке 3. и 4., 395. т. 6. у вези са т. 4. § 339. н тач. 3. § 375., 381., 382. и 392. Кад су, како, у чему, и којим законима укинуте или измењене поменуте одредбе, ми овде не можемо износити, јер нам то не допушта простор листа, али упућујемо оне, који се интересују, на наш чланак „Кривични Закон®, који је штампан у 10. броју »Полицијског Гласника« за 1905. годину, у коме је то исцрпно изнесено. Дим. С. Калајџић. ИНТЕРЕСАНТНИ КРИБИЧНИ ПРОЦЕСИ — Једно разбојништво са убиством у купеу Нидо РпесПаеиЈег (сВРШЕТАк) Млади човек се истина опирао тврдећи, како не осећа никакву склоност за инти-

ман однос са женскињем, али је напослетку ипак пристао. Он је рекао у себи: можда ћу на тај начин, бар за кратко време, мислити на што друго. Али ни у наручју жена из полусвста, ни у просторијама, где су се преливали вино, музика, љубав и разуздана весеиост, млади убица није нашао мира. Располућена темењача и онакажено лице убијене жртве непрестано су му се кезили. Он ускоро похита кући. Али покој и сан као да су за увек побегли од њега. У уторак 13. новембра, он је напослетку савладан умором заспао око 6 часова у јутру. Још је био мрак на улици. Тада неко закуца јако на његова врата. Стари полициски инспектор Енгел са три жандарма ступише унутра. Онн пробудише младога човека, и натераше га, да одмах устане и да се обуче. Потом му везаше гвозденим ланцем руке на леђа и поведоше га у полицију. Одричући у почетку, млади је човек признао да је извршио разбојннштво са убиством у купеу. Он је изјавио: зове се Тома Рикер. Рођен је 28. децембра 1888. у Херменицу у Чешкој, а вере је католичке. Отац му је грађевинар и имућан човек. Он сада станује у Рајхенбергу у Чешкој. Мати му је тако!)е жива. Он има још само једног млађег брата, који учи гимназију у Рајхенбергу. И он је у истом месту учио гимназију до 7 разреда. Хтео је студирати теологију, али му је тешко било учити. За то је иапустио школу и ступио код једног рајхенбершког вртара на занат. Отац га је давао, те је и музику учио. Он има скупоцену виолину, на којој уме изврсно да свира. По свршеном занату у Рајхенбергу провео је два семестра у заводу за повртарство у Оранијенбургу код Берлина. Одатле је отишао у Триер као повртарски помоћник. Неко време потом ангажовао га је вртар Берндт, из Вандсбека. Али Берндт га је после кратког времена отпустио. Берндт му је записао у радничкој књизи, да је као вртар потпуно неупотребљив. Сем тога Берндт му1 је казао: »Ја сам први секретар немачког повртарског савеза; ја ћу се постарати, да нигде у Немачкој не нађете ра/1а и да будете протерани". Због тога он није могао као повртарски помоћник више наћи никаква посла. Берндг му је још и то казао, да ће он бити стављен на црној листи. Али он је нашао место у једној гвожђарској радњи у Хамбургу са платом од 20 марака недељно. Како је био вегетеријанац и антиалкохоличар, он је могао врло добро излазити на крај са том платом. Али после иеког времена он је изгубио и то место. После тога он више није могао наћи пикакво занимање. Оно мало новаца, што је имао, измакло се брзо и он није имао зашта купити ни парче хлеба. Он је данима гладовао. Да је писао своме оцу, он би добио новац обратном поштом, али му је мучно било, да оцу открије своју беду. Када једне ноћи није могао од глади заспати, дошао је на мисао, да оде на железничку станицу, да ту потражи каквог имућног господина, који сам путује, да уђе у његов купе, па да га ту у згодној прилици убије сикиром и опљачка. Последња три

дана пред убиство није имао више ни парчета леба да једе. Зубног лекара изабрао је за своју жртву, када је дошао на станицу. С обзиром на то, што Тома Рикер у доба извршења дела још није имао 18 год. старости, он није могао бити изведен пред поротни суд. На дан 19. јануара 1907. г. судио му је због убиства и разбојнпштва редован кривичан суд у Алтони. Млади убица, који је везаних руку био доведен на оптуженичку клупу, чинио је најлепшн утисак не само својом дивном Фигуром и прекрасним лицем, већ и својим финим манирима, отменошћу своје појаве, а и пријатним органом и пробраним говором без акцента. Било је тешко замислитп, да је тај млади човек био хладнокрвни убица. Председник: Ви сте 6. новембра 1906. отпочели један дневник са мотом: „У име Бога«, каво сте дошли на ту мисао? — Оптужени: Не знам ни сам. — Предс.: Из кога сте разлога написали мото: »У име Бога?« — Оптуж.: То ни сам не знам. — Предс.: Можда вам је било познато, да трговци стављају на својим главним књигама мото: »У име Бога?" — Оптуж.: Није ми познато. — Нредс.: Јесте ли религиозно васпитани ? — Олтуж.: Јесам. —■ Предс.: Јесте ли и доцније продужили религиозан живот ? Оптуж.: Ја сам често ишао у цркву. Предс.: Ви сте написали у дневнику: » Берндтово поступање одузело ми је сваку вољу за повртарство. Он је успео, да ме руинира. Ја сам већ толико време без посла. У таквој беспослици човек увек мора све дубље тонути. Ја сам врло дубоко пао. На што ће то још изаћи?" —■ Предс.: Шта сте ви мислили са оним, како сте већ дубоко пали ? — Оптуж.: Кад је човек у неку руку вагабунд, онда је он на сваки начин дубоко нао. Рикор је у дневнику написао још и ово: »Да извршим какву превару недостаје ми храбрости, напротив могао бих се одлучити, да убијем и опљачкам неког човека само да бих задовољио своју • глад". На питање председниково оптужени је приметио, да је он, док је био без посла, врло много читао и то нарочито стручну литературу. Он је једном читао један роман, у коме је било описано једно убиство са разбојништвом у возу, али он није због тога дошао на мисао, да изврши убиство. Једном је био дошао на мисао, да виолином заслужује новпц, али ту мисао није никада остварио. Он је слао и чланке и песме у хамбуршке и алтонске новине, али за то није добио никакав хонорар. — Председ.: Веле, да сте ви, кад сте били у Оранијенбургу, причали једној младој дами, како се не зовете Рикер, воћ Ферналдо и да је Рикер само ваш поочим; да је ваш отац немачки племић, а да вам је мати била циганка? — Оптуж.: То је било само хвалисање. — Предс.: Одкуда вам је био новац, којим сте платили путну карту ? — Оптуж.: Узајмио сам од газдарице једну марку. — Његов газда и газдарица изјавили су као сведоци, да је Рикер био врло уредан човек, који је живио сасвим повучено. Они му не би мог^ш никада при-