Policijski glasnik

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 349.

дете од 5'/ 2 година. Он је уверења: да је дете убијено ту, где је и нађено. Окружни лекар Д-р Нинингхоф и сви чланови медицинске колегије за рајнску нровинцију потпуно су се сложили са мигпљељем окружног Физикуса Д-р Бауера. Тајни владин и медицински саветник Д-р Кирхгесер изјавио је: Медицинска колегија рајнске провинције предузимала је врло подробне огледе и утврдила је, да је нађена крв одговарала количини, коју је убијено дете морало изгубити. Дело је очевидно извршено од неког човека, који није био извежбан у руковању ио жем. Медицинска колегија тако исто тачно је испитала, да ли је зарез на убијеном детету био шахтерски зарез, али за то није нађен ни најмањи ослонац. Код шахтерског зареза пропис је, да се нож иамести вертмкално, међутим ј бица је наместио нож у косо. Па нису били испуњени ниједан од осталих прописа за шахтерско клање. Исто тако није било ни најмањег основа за ритуално убиство. — Сви остали медицински стручњаци потнуно су се придружили овом мишљењу. Тајни медицински саветник проФесор Д-р Пелман приметио је, на питање председниково, како постоји могућност, да је убиство извршио какав лудак. У току претреса понова је саслушан Д-р Штајнер и он је изјавио, да при првом прегледу леша није био овлашћен, да с леша скине одело и да није имао времена, да тачно прегледа под, али му је изгледало, као да је у амбару било мало крви. Кад је пак чуо од медицинских вештака, да је у амбару било толико крви, колико је у опште могло истећп из једног тако младог тела, онда се н он придружује мишљењу медицинских вештака и сматра, да је дете убијено на месту где је нађено. Да ли је Јеврејима иотребна ХришАанска крв? На позив бранилаца појавио се у току претреса као стручњак проЈ >есор Д-р Нелдеке, проФесор семитских језика на штрасбуршком универзитету. Бр&нилац Гамерсбах: Ми смо лозвали господина проФесора због тврђења, да је дете убијено за то, што је Јеврејима потребна хришћанска крв за њихове ритуалне циљеве. Г. проФесор је данас ауторитет првога степена за науку о талмуду. За то ја управљам питање на Г. професора, да ли се верским правилима прописује Јеврејима да купе крв иновераца? ПроФ. Д-р Нелдеке: Талмуд је на сваки начин једна збирка закона и објашњења многих столећа и у таквом обиму, да нпко не може сасвим поуздано рећи, чега нема у Талмуду. Али ја сам тачно испитао талмуд, а да би нашао једно такво место и могу рећи са прилично поузданости, да се у талмуду не налази какав пропис, по коме се Јеврејима препоручује да цеде и купе крв иновераца. Бранилац Гамерсбах: Године 1883 био је у Бечу процес Ролинга против Блоха. У томе процесу ви сте, г. професоре, тако исто били стручњак и изјавили сте, да вама није познато ниједно место у каквом јеврејском закону, које говори о ритуалном убиству. — ПроФ. Д-рНелдеке: Познати проФесор Ролинг тврдио је тада,

да ритуално убиство није можда прописано у талмуду, али је прописаио у сохар и сеФер халкутим. Премда ове књиге нису признате од свију Јевреја, ипак оне још важе код једног дела Јевреја као свете књвге. Ја сам онда испитивао и књиге сохар и се®ер Халкутим. али такође ништа нисам иашао, што би упућивало на ритуално убиство. Ја морам даобележим као ио све фриволно то, што се тврди, да је Јеврејима потребна хришћанска крв ради ритуалних циљева. Додајем још: колико год могу поуздано тврдити, да у талмуду ништа нема о железницама, са истом поузданошћу могу тврдити, да у талмуду ничега нема ни о ритуалном убиству. Покојни проФ. Д -р Делић, из Лајпцига, један од највећих познавалаца талмуда, оповргао је најодсудније ту потвору и означио је као Фриволну. Проф. Д-р Ајзенменгер, који није био никакав пријатељ Јевреја, алп једагт врло часаи карактер, такође је тврдио, да рн није нашао ниједно место, које би казивало, да је Јеврејима прописано ритуално убиство. — Бранилац Гамерсбах: Ннје ли Јеврејима најстрашније забрањено да крв употребљавају за јело? Стручњак: Јесте. — Бранилац: Није ли Јеврејима прописано, да пазе на то, те да другима чак и не изгледају, као да употребљавају крв за јело ? Стручњак : То је тачно.Бранилац: У процесу Ролинг против Блоха проФ. Д-р Делић дао је извесно мишљење. Том приликом онјеово саопштио: Један шпански Јеврејин, којп је био оптужен због ритуалног убиства, изјавио је: „Нама Јеврејима најстрожије је забрањено, да употребљавамо за јело животињску крв, па треба ли да баш људску крв употребљавамо. Кад се Јеврејин за време јела повреди по устима, па му крв покапа на прибор за јело, он мора покапалу крв да изгребе. На сваки начин није никакав грех, ако он прогута крв, јер је то његова рођена крв, али Јеврејин не требани даизгледа, као да једе крв. к Овом мишљењу проФ. Делића придружио се чатав низ универзитетских и хришћанских научника о талмуду као Лагарде, Дилман, Штрак па и кардиналкнезвладика Д-р Коп, из Бреславе. Католички лроФесор на универзитету у Инсбруку, Д -р Бикел, такође је огласпо као обману ову крвну потвору, која се подмеће Јеврејима, али је молио, да га ослободе од давања одређеног мишљења по томе, јер је са Ролингом у пријатељству од пре 20 година. — ПроФ. Д -р Нелдеке: Ја могу све то само потврдити. Хоћу још да приметим: Године 1714 херцог Карл Август позвао је теолошки Факултет на универзитету у Лајпцигу, да се изјасни: да ли је Јеврејима прописано ритуално убиство. И Факултет је одговорио : да се у јеврејским религиозним правилима апсолутно ништа не налази о ритуалном убиству. Деветог дана претреса, на предлог вишег државног правобраноца Хама, отишао је цео суд са поротницима и браниоцима у Ксантен ради увиђаја на лицу места. Тамо се утврдило, да су дан раније били дошли у варошицу неки страни велосипедисти и да су АдолФову кућу

потпуно демолирали. По повратку суда отпочели су пледоаеи. (СВРШИЋЕ СЕ)

ПОУЧНО-ЗАБАВНИ ДЕО

ВИДОКОВИ МЕМОАРИ.

(НАСТАВАК) Жозас рече овоме како је због лажног иасоша затворен у тренутку када је хтео прећи границу и да је осуђеи као ФалсиФикатор. Честити каФеџија не задржа се само на лепим речима, него отменом робијашу даде диван ручак у коме сам и ја участвовао са апетитом, какав неби требало да има човек мога рђавога положаја. (Јем што су дивљачки батињани два осуђеника, који су покушали утећи у Бону, ништа нам се особито није десило до Шалона, где нас утоварише у једну велику лађу, пуну сламе, сличну онима које доносе угаљ у Париз, а била је покривена једним дебелим платном. Ако би који осуђеник подигао крајичак да протне главу, да погледа у поље или да се надише чиста ваздуха, за час би на његова леђа почели падати као киша ударци батина. Ма да сам био поштеђен овог рђавог поступања нисам ни мало био мање тронут мојим положајем; једино расположење Шозасово, који је увек био исти, чињашо ми да заборавим за тренутак да ћу кад дођем у завод бити предмет пажње која ће учинити немогућним свако бежање. Овом сам се мишљу бавио и кад дођосмо у Лион. Приметивши острово Варбе Шозас ми рече: „сад ћеш видети нешто ново." И доиста, на кеју Саоне видео сам једна елегантна кола, која изгледаше да чекају лађу, а чим се ова појави једна жена провуче главу кроз вратанца машући белом марамом. „То је она, к рече Шозас и одговори на знак. Кад је лађа пришла кеју ова се жена умеша у гомилу љубопитљиваца; нисам јој могао видети лица јер га покриваше густ црн вео. Она оста ту до четири сата после подне и, кад се гомила разиђе, Шозас јој посла поручника Тијери. којр? се ускоро врати носећи један комад саламе, у који је било сакривено педесет дуката. Дознао сам после да је Шозас ову жену био задобио под именом маркиза и да ју је о својој осуди известио писмом, које је, нема сумње, садржавало оно исто што је био писао и каФеџији у Сану. Овакве преваре данас су доста ретке, али у оно доба због револуције и друштвене распуштености биле су врло честе. Не знајући да је преварена ова жена дошла је и сутра дан на кеј и остала све до нашега одласка. Шозас беше одушевљен: не само да је поправио своје Финансије него је и осигурао још једно склонингте ако побегне. Били смо већ при крају нашега пловљења кад нас на две миље од Понт-СентЕспри-а изненади бура, тако опасна на