Policijski glasnik

СТРАНА 350. ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК ВРОЈ 44.

Рони. Онасепоказа дугачком грмљавином, а ускоро киша груну потоцима; ветар, какав дува још само у тропским пределима, обараше куће, искорењаваше дркећа и подизаше вале, који су нретили свакога часа да прогутају нашу лађу. Она у овом тренутку представљаше страшан нризор: кад сине муња видело би се две стотине људи окованих као да би им се онемогућило спасавање; они су заирепашћеним узвицима исказивали последњи ропац смрти коју окови, што их окиваху, чињаху неизбежном. На овим страшним лицима прочитала би се жеља за одржањем једнога живота који се равна гилотини, живота који ће тек тећи у беди и понижењу. Неки осуђеници показивади су потиуну неосетљивост свега, а неки баш на против предавали су се радосги. Сећајући се школе из ране младости, ови иоследњи су звецкали гвожђем певајући ђачке песме, и усред ове дуге дерњаве молитва оних првих изумираше. Оно што удвајаше опште запрепашћење била је утученост морнара који изгледаху да очајавају за нас; стражари нас нису нимало више успокојавали, они чак показиваху као да би напустили лађу, коју вода пуњаше на наше очи. Тада се призор промени: осуђеници се устремише на аргусене вичући: на обалу! на обалу сви! И како помрчина и забуна дозвољаваху да се рачуна на некажњавање, најслободнији међу робијашима скочише изјављујући да нико не сме сићи са лађе пре но што би она дошла до обале. Поручник Тијери једини, који није био изгубио главу, викну да нема никакве опасности и за доказ наведе, да ни он ни морнари не мисле напуштати лађу. Поверова му се у толико пре пгго се време осетно примириваше. И дан свану: на реци, која изгледаше као огледало, ништа не би подсећало на ноћашњу несрећу да мутна вода не ношаше удављене животињо, цела дрвета и делове намештаја и зграда. Побегав од буре искрцаомо се у Авињон, где нас затворише у град. Ту отноче освета аргусена; они не беху заборавили оно што они називаху нашом буном, а нама освежише сећање на то штаповима: затим су забранили иублици да даје помоћ осуђеницима. »Милоотиња овим разбојницима!" говораше један од њих, неки чича Лами, дамама које мољаху да се приближе, „то значи бацити паре... у осталом јавите се шеФу..." Поручник Тијери, кога доиста не треба мешати са грубим и нечовечним бићима, о којима сам већ говорио, даде дозволу, али препредени у рђавштинама аргусени дадоше знак за полазак пре но што се делење оконча. Напослетку, после тридесет и седам дана најмучнијега путоваља, спровод уђе у Тулон, На меју осуђеници поседаше у петнаест кола и чиновник их одведе у двориште казненог завода. . За време тога нута они, који су имали одело, које нешто вреди, свукоше га и продадоше или га поклонише гомили која се скупи на долазак новог спровода. Пошто нам дадоше осуђеничко одело и пошто нам метнуше лисице одведоше нас иа лађу

»Срећа" која је служила као покретни завод. Осуђеници који су вршили дужност писара, узели су наше описе а после су одвајали коње са придом, (оне који су бежали) да нх метну у двојни ланац. Њихово бежање продужавало им је казну још за три године. Како сам и ја био у овом броју превели су ме у собу бр. 3. где су били иајсумњивији осуђеници, које, из бојазни да не би уграбили прилику да утекну ако пролазе кроз луку, нису никад ни изводили на рад. Увек на клуаама, лежећи на голим даскама, поједеаи од гада, изнурени од рђавога поступања, без добре хране, без кретања, они су били за оплакивање. Оно што сам рекао за разне злоупотребе, вршене у казненом заводу у Бресту, допушта ми да поменем и оне које сам запазио у Тулону. И овде су осуђеници мешани, аргусени су били онако исто груби, државне ствари су онако исто растуране, а мноштво материјала за лађе давало је још в-ише прилику за крађе оним осуђеницима, који су радили у арсеналима и у магацинима. Гвожђе, олово, бакар, кудеља, смола, катран, зејтин, рум, бисквит, пастрма, неотајаху сваки дан, а било их је у толико лакше прикривати, што су осуђеници имали врло ревносне помогаче у мрнарима и слободним радницима у луци. Предмети, које су на овај начин дизали, служили су за опрему једног грдног броја лађица и рибарских лађа, које су њихови господари снабдевали но ниску цену, а говорили су да их купују на јавним продајама расхадованих државних ствари. Један осуђеник из наше собе, који је у затвору у Енглеској радио као дрводеља у радионици у Шатаму и Плимуту, причао нам је, да се и тамо и још више краде. Он нас је уверавао да у свима селима на реци Темзи и Медвеју има људи који се стално занимају распредањем ужарије са краљевске марине. те тако јој отклањају жигове и мешају је са другим узицама да се не би познала; други су само стругали стрелицу, утиснуту на свима металним предметима које украду из арсенала. Ово растурање ма колико знатно било не могаше се упо»редити са лоповлуцима који су на Темзи вршени под окриљем трговнне. Ма да је увођење марииоке полиције у многоме спречило ове крађе, мислим да не би било без интереса знати неколико појединости о њима, јер се оне и данас још у извесним лукама врше. Злочинци, о којима је овде реч, деле се на више група, од којих свака има своје послове и своје засебне делокруге. Они се зову: речни разбојници, лака коњица, жандарми, ловци на лађама, ловци иреноса., бродовске ласте, лармаџије и јат&ци. Речни разбојници су најсмелији а најопаснији разбојници, који су пустошили Темзу. Они су нападали, нарочито ноћу, лађе р1)аво чуване и убијали су слабу посаду да би плачкали комотно. Најчешће су се задовољавали да узму само ужарију, весла, мотке или чак само памучне пуркове. У Кастлан-Теру капетан једне

енглеске лађе чувши ларму изађе да види гпта је то: један чун се удаљаваше и он примети речне разбојнике који му, довикујући му „лаку ноћ к , рекоше да су узели његов ленгер са ланцем. Здружени са онима, којима је дужност да ноћу чувају товаре у лађи, ови су разбојници крали још са више лакоће, а кад се нису могли договорити они су секли ужета на малим лађама, које су олакшавале товар већима, па су те мале лађе спуштали на место где су били сигурно да их неће пронаћи. Ни лој из Русије, који је био у грдно великим и врло незгодним за иокретање бурадима, није био заштнћен од ових напада; једне ноћи дигли су седам од ових буради, која су мерила између тридесет и четрдесет центи. 1 ) Лака коњица пљачкала је такође ноћу али поглавито ла^е које су дошле из Источне Индије. Ове су крађе имале свој основ у договору између старешина на ла1)И и јатака који купују сметлиште, то јест, парчад шећера, зрна каФе или нросуте течности које остају у магацину после истовара робе. Разуме, да је било лако увећати сметлиште секући џакове и бушећи рупе на бурадима. То је на своје запрепашћење запазио неки трговац из Канаде, који је сваке године слао грдну количину зејтина. Имајући увек у зејтину мањак много већинегошто обично треба да буде и, кад од својих посредника није могао о томе добити обавештења, која би га задовољила, он се дигне сам у Лондон да прокљуви тајну. Решен да испитивање изврши пајмарљивије, он је са нестрпљењем чекао на обали лађу, чије задоцњење беше му већ чудно, Најзад она се појави и трговац виде једну гомилу људи сумњива изгледа да се упути на лађу онако исто жустро као и гусари који нападају лађу. Уђе и сам и стаде запањен видећи бурад поређану са врањевима на ниже. Кад се сврши истоваривање на дну лађе био је просуто толико зејтина дасу напунили девет буради, а кад је сопственик дигао неколико талпи нашао је зејтина још за пет буради; дакле, од једног товара на једној лађи, били су одвојили четрнаест буради! Тешко је вероватв, али послуга не само што није признала своје непоштење него имаде још дрскости да каже како је лишавају једне користи која њој припада. Незадовољна оваквим пљачкањем лака коњица удружена са ловцима иреноса обијала је ноћу бурад са шећером и шећер дизали носећи га у црним џаковима. Конштаблери 2 ) који су долазили у Париз, п с којима сам био у друштву, уверавали су ме да су једне ноћи на тај иачин на разним лађама испражњена до двадесет бурета (свако по 30 до 40 центи) шећера и чак су и рум помоћу пумпе извлачили и пунили мешине. Лађе на којима је ово рађено називали су лађе за дивљач. У ово време крађе спиритуозних течности биле су тако обичне чак и на ираљевским лађама. Има један врло интересантан пример који се десно на лађи »Победа«, која је нреносила у Енглеску

') Једна цента 50 килограма Пр. 2 ) Полицајци у Енглеокој.