Policijski glasnik

СТРАНА 2.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 1.

ким и градским судовима, биће у овој години, судећи по свему, деФинитивно изведена. Као што је већ познато, г. Стојан Протић, као заступник Министара Уеутрашњих Дела донео је прошле год. начелну одлуку: „да ср - пристуии прибирању иотребног материјала и иотребних иодатака за израду законских иројеката о реорганизацији наших иолицијских власти и установа к , и у овом циљу одређенису писац ових редова и г. Ж. Лазић, члан Управе града Београда да у Швајцарској, Белгији, Аустро-Угарској, Италији, Баварској, Баденској и Виртембергу проуче на лицу места: а) Организацију и функционисање целокуине унутарње уираве у овим државама,; б) Организацију јњихових иолицијских и оаштинских власти и борбу иротив криминалитета у оиште, и в) Уређење самоуправних тела —• окружних, среских и оиштинских — и њихов однос ирсма држави и њеним органима. Поред овога одлучено је, да се и од окружних и среских начелника траже мишљења о нзменама које би, у изложеном правцу, требало учинити у нашем законодавству, а нарочито у законима о уређењу округа и срезова и општинама. Без сумње у циљу проучавања прикупљеног материјала, активнији рад на реорганизацијп полиције застао је моментано, али ми имамо пуно уверења да ће он још у првој половини ове год. бити озбиљно настављен. Доиста је било крајње време да се једном приступи озбиљној реорганизацији наше полиције, чија се организација датира, у главноме, још од пре пола века, када су друштвени однос.и и прилике били много простији и неразвијенији, а живот скоро патријархалан. Међутим, између данашње организације наших полицијских власти и њихове првобитне организације у „Устројенију окружни начелстава" од 12 маја и 8. јуна 1839, и у »Устројенију уаравитељства вароши Београда" од 11. јула 1860. год, нема готово никакве разлике. Може се слободно рећи да је наша полиција остала у главноме неизмењена све до до ношења закона о среским и градским судовима, док су готово све наше државне институције претрпеле до данас знатне измене, у својим првобитним организацијама — измене које су захтевале развитак и потребе сувременог друштва. * * * Питање о реорганизацији наше полиције веома је важно и озбиљно, и од његовог правилног решења зависи цео рад и успех будућих роерганизованих полицијских власти. Са овог разлога неопходно је потребно да се оно и у јавности што детаљније претресе, и да се, бар неке начелне ствари, деФинитивно пречисте. А оваквих начелних ствари има повише. Примера ради да поменемо лита ње о жандармерији, које је неколико пута претреоано у „Полицији" за прошлу год. са прилично нетачним појмовима о односу жандармерије према грађанским влартима, Уз материјал, који смо прикупили о полицијским и општинским властима у Швајцарској и Белгији, ми смо дали и један нацрт реорганизације наше полиције о коме, разуме се, има тек да се дискутује. ГЈредајући га, у том циљу, јавности, ми унапред изјављујемо да ћемо примити и штампати у овом листу сваки објектнван и образложеи напис о овој ствари. * * * Пре него што бпсмо прошли на нашу полицију, сматрамо за дужност да у најкраћим потезима дамо општу сллку полиције у Швајцарској и Белгији, које оу биле предмет нашег проучавања, и да на овај начин многе ствари још у самом почетку поставимо, по могућству, на њихово право место. Тако: 1. И у Швајцарској (са изузетком женевског кантона) и у Белгији полицијска власт врло је слаба и готово сва у рукама општина. Ова слабост, која је донекле санкциоиисана и нозитивним законима, још је више потенцирана последицама изборног спстема полицијских и општинских органа, у коме се партијски интереси истичу изнад свега. Не зиа се да ли у овом погледу стоји горе Швајцарска или Белгија. У бернском кантону н. пр. народ дпректно бира и полицијске и судске органе. Према тврђењу једног вишег полицијскогчиповпика у Берну, у једном округу бернског кантона био је пре 2 год. изабран за окружног начелника један Фабрикант меса који, разуме се, није имао ни појма о полицијским дужностима. По уверавању овог истог чиновника, овај начин бирања полицијских органа Фаталан је за успешан полицијски рад, јер изабрани органп воде, на првом месту, рачуна о својим политичким пријатељима. Са полицијом у Белгији још је горе, јер је потпуно децентралисана и скоро сва у рукама општина. Нарочито р1)аво стоји са полицијом безбедности, која је у надлежности и министра правде и министра унутрашњих дела. Пре 5 год. извршен -је у Брислу један гнусан злочин: једна девојчица од 8 год. злоупотребљена је једног вечера а потом ишчеречена на комаде. Овај страховити злочин силно је узбудио јавно мнење, јер се десио у једној доста живој бриселској улици. Пуне три год. трагала је полиција за извршиоцем злочина али, и иоред обећане награде од 20.000 дин. није успела да пронађе злочинца. Ово је дало повода једном одличном правнику и адвокату, Бг Лују Франку, да напише читаву студију о бриселској полицији (Бе спте с1е 1а гие с1ез 1игопс1е11ев — Е1;ис1е с!е роИсе ситтеПе, Рапз, 1909), у којој је подвргао критичкој оцени цео њен рад у овој ствари, као и њену организацију у опште. Ево шта оп вели: — Нећемо говорити о начинима на које је ова истрага вођена. Они се одликују пометеношћу, неразмишљеношћу, чудноватошћу, понекад и глупошћу, као што је н. пр. она дводневна трка ватрогасаца по крововима у циљу истражирања детињих ногу и цииеда. Скуп двцју

полицијских операција доказује потпуно одсуство расуђивања, хладнокрвности и методе. У осталом, ова несумњиво тешка нстрага није могла бити ни довршена, пошто су прва и битна обавештења, на којима је почнвала. била сасвим погрешна и лажна. На основу њих није било могућно, чак и са правилним резоновањем — само овде нијо био тај случај доћи до правилног решеп.а проблема. У место иницијативе, брзог одлучивања, тачног посматрања, прецизног аналисања и брзог пзвршења мп, напротив, налазимо грубе заблуде, одсуство сваке разумпе п смишљене пиицијативе, устезање, неодлучност, спорост и одсуство сваке логике и методе. Додајмо овоме још и примитивну п непотпуну организацију полиције у Брислу и његовим предграђима, па ћемо доби! ц нраву слпку ствари: анархију и хаос у незнан.у и неспособност. Треба ли се онда чудити што се Брисл с.матрао у Брабанту као рај крадљиваца и убица, и што сви, мало необичнији злочини, који се у њему изврше, остају увек некажњени, изузев оних код којих су кривци на делу ухваћени, или чији се изврпшоци сами пријављују власти, Као што со из изложених редака види, полиције у Швајцарској и Белгији далеко су од тога да буду савршене, за какве се код нас обично сматрају. Па ипак код њих има, нарочито по већнм варошима, много врло добрих ствари, које нам. неоспорно, могу п._ слупаггп за углед. То су. на првом месту, њнховн административни прописи у погледу реда, сиокојства, сигурности, јавног саобраћаја, чпитоће и т. д. на улицама и јавним местима, као и озбпљност и педантернја с којима њихови органи ове прописе извршују. Њихови нижи органи: улични позорници и агенги по правилу су врло добри и за службу употребљиви. Службу врше предано, савесно и махом са пасијом. Плата им није бог зна колико велика (ипак је много већа но код нас), али су зато осигурани пеисијама. У њиховој служби владају одличан ред и дисциплина, и свакп зна тачно свој посао. Све ово вреди и за оне више полицијске органе, које не бира народ непосредно. Интересантно је, међутим, да су међу њима врло ретки чиновници са Факултетским образовањем, али зато имају довољно проФесијоналне спреме, коју су стекли дугим службовањем. 2. И у Швајцарској и у Белгијп постоје и административна и судска полиција са различитим делокругом рада, н разним правима и дужностима. Задатак је прве да се стара о реду и сигурности, и да иредуиређује кривична дела, док друга има за дужпост истраживање и предавање надлежним судским властима извршилаца ових дела Прва стоји под административним, односно управним властима, а другапод државним тужиоштвом односно истражннм судијама. Извесни полицијоки органи врше, међутим, дужност и једне и друге полиције. (НАСТАВИТ.Е СЕ) г —