Policijski glasnik

СТРАНА 26.

ПОЈШЦИЈСКИ ГЛАСНИК

Србији и 15 самоубистава и то: у вароши Веограду 4, у срезу крагујевачком 2 и по 1 у срезовима: посавском округа београдског, пољаначком, лепеничком, расинском, деспотовачком, голубачком,зајечарском, жичком и у вароши Ваљеву. Сва ова самоубиства извршена су : ватреним оружјем 7, вешаи^ем 5, дављењем у води 1, тровањем 1 и легањем иод воа 1. Узроци њиховом нзвршењу леже: у рђавом домаКем животу за 3 случаја, у

Текући број

О К Р У 3 И

Убиства

Детоубиства

Нехотична убиства

Покушаја убиства

Разбојништва

Силовања

Тешке телесне повреде

ш а а м Ф 3 п

Опасне крађе

Злонамерни пони- '] штаји туђих ствари ј

Самоубиства

Покушаји самоубиства 1

Округ

београдски

—

ваљевски

—

врањски •

—

крагујевачки

крајински

—

крушевачки

—

моравски •

нишки

—

пиротски -

подрински

иоЈкаревачки

руднички

смедеревски

тимочки

топлички . .

ужички

чачански

Управа града Београда

—

Свега:

109

Из канцеларлје Антропометријско - Полицијског Одељења Министарства Унутрашњих Дела, 20. јануара 1912. годинс АБр. 117, у Бсограду.

села и општина за пашу стоке и огрев грађана. То је, ваља да, и определило законодавца, те је, доносећи закон о шумама, иокушао да спречи даље разграбљивање бар шумских земљишта, и поред казне, одређене у чл. 106. закона о шумама, новећао застарелост ових кривица чланом 109. од три месеца на пет година. После овога, бар ова земљишта требала су бити поштеђена од даљих насртаја појединаца, али благодарећи и аљкавости и незнању мпогих општинских и државних власти, ми имамо скоро исто стање као и пре. Баш нам је ових дана долазио до руку акт једне од сеоских општнна, из кога се види, да је она лишена знатног дела шумског земљишта, колико са свога незнања, толико и са непажње судије, који је њену пресуду поништио и ослободио кривце одговорности по основи застарелости. Тамо се, на име, представља, како је општински суд казнио двојицу за заузеће општинског шумског земљишта, наслањајући своју пресуду на § 375 а и чл, 109. закона о шумама.

дугој старости за 2, у страху од казке за 2, у љубави за 2, у грижи савести за 1, у дцшевном растројству за 1, и за четири случаја узроци су неиознати. Нокушаји самоубистава извршени су: у вароши Београду 2 (оба тровање и р1)аве материјалнс прилике) и срезу рамском 1 (тровање, болост). Оншти преглод до сад изложених дела овакав те :

СТРУЧНИ ДЕО

ИСТУПНА САМОВЛАН1ЋА

И ако јо наш казнени законик посветио нарочиту одредбу за сузбијање самовласних захватина државних, општинскик, црквених, манастирских и приватних имања, ипак то није спречило да се не разграбе читаве имовине општинске, манастирске и црквене, па да чак и приватна лица буду лишена својине. Ако бисмо потражили узроке, који су изазвали овако слабу заштиту својине, и ако је § 375. а у томе погледу јасан, онда не ћемо погрешити ако их нађемо колико у немарности оних, који су били позВани /да се старају о чувању својине, толико и у лабавости власти, које су се мало старале да насртљивце иа туђу имовину одлучно одбију. Ови су узроци, велимо, помогли, да од некадашњих огромних општинских утрина, нрогона и шума, сада нема ни толико, да се подмире неодступне потребе

По жалби осуђених, судија је поништио пресуду, јер је, вели, кривица застарила по § 396. кр. законика, не осврћућп се на то, што је општински суд у пресуди истакао и чл. 109. Ако би стање, изложено у акту општинског суда, било тачно представљено, онда се поступак разматрајућег судије не би могао бранити са законског гледишта. Не би могао, јер иао што смо напред рекли, кривицеза захватање шумског земљишта не суде се више по § 375 а кр. закона, него с обзиром на чл. 90. 106. 109. и 126. закона о шумама, по овоме закону. Према томе, кад је општински суд иогрешно наслонио своју пресуду на § 375. а кр.закона, али једновремено и на чл. 109. закона о шумама, онда је судија имао: или да поништи пресуду с Формалне стране, што је погрешно наслоњена и на | 375. а, или да застарелост цени по чл. 109. закона о шумама, а никако по § 396. кр. закона. Другчијим поступком он је ослободио крнвце казне, а општински суд довео у тај незгодан положај, да сада тражи повраћај заузетог земљишта редовним грађанским спором. Ако узмемо у обзир многобројност послова но првостепеним судовима, онда се може лако објаснити случајна погрешка судије по овој ствари, али је сам општински суд свакако за осуду, кад се његово часништво није постарало да пажљиво проучи бар оне законске одредбе, које говоре о заштити општинске имовине. Јер да је то учињено у своје време, онда се у опште пресуда за шумско земљиште не би ни наслањала на § 375. а, и тпме стварала могућност, да друга власт превиди разлику о застарелости између шумског и обичног земљишта. У интересу правилне примене закона и заштите општинских и осталих шума, износимо овај нример и понавД)амо: да се заузеће шумских земљишта не судн више по § 375 а него по § 106., 109. и 126. закона о шумама. Дим. С. Кала'џи+1.

ПОУЧНО-ЗАБАВНИ ДЕО ЕНГЛЕСКИ ДЕДЕКТИВИ (Г10 ВИВИЈАНУ ГРЕЈУ) превод с руског ОТИСАК ПАЛЦА МУМИЈЕ (свршетак) Кад Тронон заврши читање, но сали се разложе громки глас једнодушног чуђења и дивљеља слушалаца. Историја јо била тако ретка, п сваки је од њих хтео да каже о њој своје мишљење. Кажито молим вас, да ли у листу стоји и слика отиска мумије, питаше Тронона једаи од младих агената тајне полиције. Како не, како не, потврђиваше Тронон, предавајући новнне ради уверења.