Policijski glasnik

ВРОЈ 20.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 157.

али, у часу кад јс трсбао са везапим очима клекнути, притрчаојо јсдан ађутант и опозвао знак дат онима што стрељају. Одвезаше му очи и имао је се вратити жоци и деци. 8а живот имао је да благодари маршалу Брнну, који му је молбе услишао. Кад је Кристјерн враћен у затвор био је изван себе од радости ; уверили су га били да ће одмах бити пуштен у слободу; сам маршал је молио цара да га помилује и молба је била тако образложена да је било немогуКно сумњати у успех. Повратаг; Кристјорнов био је догађај, те смо му сви честитали; пило се у његово здравл,е, а долазак шест повнх апсеника, који су добро платили своју добродошлицу, био јо један разлог више за весеље. Ови последњи, од којих сам ве^ину познавао јер сам и'ја био у посади код Полета, дошли су да издржо затвор од неколило дана, као казну што су на ј дној заробљеиој лађи, противно ратним законима, опљачкали једног енглеског капетана. Како со на њих није сумњало они су уза се носиди и новац, који су редом трошили. Сви смо били задовољни : апсанџија, који јо примао и најмању кап од ове златне кише, био је врло задовољап новим гостима, који су се опет по вољи ослобађали његовог надзора. Међутим у нашој соби било су три личности осуђено на главие казне: Лелијевр, Кристјерн и Пијемитес Орсино, бивши вођ Бербера 1 ), који је код Александрије срео једаи одред рекрута, који су пошли у Француску, и придружио се њима као добровољац. Под заставом је Орсино живео боспрекорним ншвотом, али њога је издала једна несмотреност и његова поверљивост: његова је глава била уцењена у његовој земљи и требао је бити погублЈен у ТулОну. Пет других притвореника били су под најтежим оптужбама; од њих су четири морнара — стражара: два Корсиканца и два Провансалца, који су били оптужени за разбојништво изршено над неком сељанком, којој су отели златан крст и сребрне минђуше. Пети је такође, као и они, припадао „месечевој војсци <( ; њему су приписивали натприродне моћи; по казивању војгшка он је могао да се начини невидљивим; претварао се тако исто у шта јехтео; имао је моћ да буде свуда присутан; најзад, био је врачар, правио се грбав како је кад хтео, а био је лакрдијаш, заједл.ив, велико причало и како је дуго крао на пијаци, он и сад вешто истресаше торбе. Мало је апсанџија који не би према таквим питомцима предузоли особиту предострожност, али наш нас сматраше као особите муштерије и братимио се с нама. Пошто нам је за награду испуњавао сваку жељу не могаше ни помислити да бисмо га ми напустили, а допекле имао је и разлога за то, јер Лелијевр и Кристјерп нису имали нимало воље за бежањем. Орсино со беше предао божјој вољи; морнари нису сумњали да им се можо што рђаво досити; врачар рачунаше на недовољност доказа, а остали, гусари, увек добро расположопи, нису ни

г ) Племе пр.

мислили на тугу. Једини сам ја мислио на бегство, али да не би ко то опазио, правио сам се безбрижан тако вешто да је пзгледало, да је затвор моја средипа и сваки јо веровао да ми је ту добро као риби у води. Један пут сам се чак опио и то у част повратка Кристјерновог. Ноћу, око два сата изјутра, кад су сви снавали, осетио сам да ме дави јака жеђ, имао сам ватру у телу, дигнем се и пола будан пођем као прозору, хтео сам да пијем воде, али, каква пометња! Осетим да сам, место да захватим водо из кацо, загурао био џезву у шавољ. Сутра дан мене је још мучио стомак ајодан кључар јави да ће се ићи на рад; то је прилика да се човек надишо чиста ваздуха и може бити поправиће ми со здравље; понудим се на место једног гусара чијо сам одело обукао. Прелазећи преко дроришта приметим једног подоФицира, кога сам позпавао и који је сад имао шињол преко руке. Он ми каза да јс, осуђон за неки неред у позоришту на мссец дапа затвора, дошао сам да се ухапси. Онда, рекох му, ти ћеш почеги твоје новс дужности одмах одсад; ево ти ведро. ПодоФпцир је био прилагодљив и пристаде, и док је он радио ја сам комотно прошао поред стражо, која и но обраћаше пажњу на мене. Изашав из града пожурио сам одмах у поље и зауставим се тек на мосту код Брика, у једној малој јарузи, где станем размишљати како да изиграм потеру; помислио сам да се вратим у Кале, али моја зла коб натера ме да се вратим у Арас. Те вечори заноћим на неком имању које су закупили продавци рибе. Један од њих, који је из Буљоње пошао три сата после мене, каза ми, да је цела варош у жалости због погубљења Кристјерна. »Само сеотоме говори; очекивало се да ће га цар помиловати, али телеграф јави да се стреља... Један пут је сиромах то био избегао, а данас не могаде... Страшно је било слушати како, виче : милост ! милост ! покугпавајући да устане после првог плотуна, страшно јо било чути скикањо паса који су се нашли позади и које је олово стигло; имало се на шта сажалити, али он је ипак стрељан; таква му је ваљда судбина к . (НАСТАВИТ.К СК)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова питања: I Суд општине дадиначко, актом својим Бр. 267. пита: »У 1880. години, када су општину дадиначку саставл..ала села: Дадинце, Јастребац, Градиште, Ковачева—-Бара, Лопушња, Сојаница и Козаре, општина се задужила код Управе Фондова 2000. динара у злату са 6°/ 0 интереса после сваког полгођа, ради исхране сиротних грађана. Рок плаћања горњем зајму био је 9. фзбруара 1883. године. Горњи новац примио је тадањи преседник општипе, и сатим новцем чинио распород без одборско одлуке и осигу-

рања датог новца. По његовом казивању он је од ових пара дао и то: солу Дадинцу 351. Јастрепцу 326*50 Градишту 209. Ковачовој-Бари 143. Лопушњи 491. Сејаници 381. и селу Козару 95-50. што укуппо износи 2000 динара. Овај зајам општина није вратила у одређопом року услод сиромаштине својих грађана, те је пресудом нишког окружног суда нод 1-ог августа 1884. под № 9332, осуђена на плаћање главног дуга са инторесом и осталим досудама. Овај дуг општински потраживан је од стране Управе Фондова, проко среске власти, од како је пресуда изречена, ну кад је тражена наплата није се могло знати од кога се има наплата вршити, нити је тадањи нити јо садањи одбор општински хтео дуг уносити у буџет, да се прирезом исплаћује све донде, док со не нађе: код когајегорњи новац; нарочито се баца сумња на рачунополагача бив. преседника, који је новац раздавао. Да би со нашло право стање ствари код кога је овај новац, суд ово општински актом својим тражио је преко власотиначког пореског оделења под 18—XI-1903 год. бр. 1777, и преко начелника среза власотиначког под 4-УП-1904. г. №1115, да се образује комисија или тражи рачуноиспитач Гл. Контрол, али до сада ништа није учињоно. Села, пак, Сејанца и Козаре, изашла су из састава ове општине још 1886 године, и сада но^е да чују за плаћање овога дуга. Од осуде до сада, од многих грађана садашњо општине наплаћене су извесио суме у отпалту дуга, али и те сумо нису дате коме треба, него су, по свој прилици, упропашћене. Да би се у опште ова ствар привела крају моли се уредништво да објасни: 1. Може ли се учинити одговориим онај бивши председник, који је од Управе и примио новац, што је овај раздао без признаница, јер он немаурукама доказа, да је тај новац у опште комо дао; 2. Могу ли бити одговорни они часници, који су вршили наплату овога дуга од појединаца, па новац нису ником предали ; 3. Могу лисесола: Сејаница и Козаро нагнати да плате примљених 476-50 динара и којим путом, нарочито кад нема никаквих њихових обвоза и доказа, да су овај новац примила; и 4. Која је власт дужна дасве ово извиди и којим начином и путевима?" — На ово питање одговарамо: 1. Општина је дужна, да у свој буџет унесе и отплату овога дуга Управи Фондова, без обзира на то, шта ће и како ће она наплатити ову суму од оних, који буду дужни да је врате. Она у осталом, то треба да учини у своме сопственом интересу, јер се дуг гомила из године у годину, а на нослетку и по томе, што ће је на ово раније или доцније нагнати државна власт у смислу чл. 129. тачке 3. закона о општинама. Да би се видело : да ли за ову суму може бити одговоран онај продседник, којије од Управ > Фондова и примио зајам, нека суд нађе преписе општинских ра-