Policijski glasnik

СТРАћА 158.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 20.

чуна из 1880 године, па нека из њих види: да ли је овај новац издат и којим селима. Ако ових рачуна нема у својој архиви, нека их тражи од Главне Коитроле. Ако о зајму нема никаква трага по рачунима, онда нека општински суд саслуша тога председника о томе: коме је издао примљени зајам и каквим доказима то правда. Ако ничим не утврди своје наводе, суд га може оптужити полицијској власти за дело из § 113. кр. закона, у вези са § 132. истог закона. ако оно до сада не буде застарело, и том приликом тражити и накнаду штете. Ако се рачуиима утврди, да је рачупополагач издао зајам, онда Ке се видети коме је то учињено па ће се, према томе, знати, од кога има да се тражи наплата; 2. Ако су доцнији председници вртпили нацлату овога зајма од појединаца, опда и Њ11Х саслушати о томе: шта су урадили са покупљеним новцем, па ако то ие могу да оправдају, оптужити их полицијској власти за утају, као што је речено у тачци под 1. подносећи задоказ њихове признанице; 3. Села: Сејанца и Козаре морају платити део дуга, ако се утврди призианицама њихових кметова, да су овај зајам примили. Ако то не плате на леп начин, онда паплату треба да тражи пуномоћник општине дадиначке путем грађанског спора. У осталом, и да се. не утврди пријам овога зајма, ,она ће бити дужна да плате одговарајући део по томе, што су била у саставу општине дадиначке у тренутку задужења, ако је наравно, зајам дат на лично јемство општиие; и 4. Сав овај посао има да се врши нницијативом самог суда и општинског пуномоћника, јер овде нема места образовању какво комисије, иошто таква тела пису п[)одви1)епа гш једним законом, нити би имала закопског ослонца за своје дејствовање. 11 Један полицијски писар пита: На основу решења судског од октобра 1908. год. стављ>енаје забрана г-ђи Ј. Ђ. удови, извршен попис свега покућанства, и ово предато стараоцу, као и кључ од стаиа. Стараоц је чувао ствари све до 1. маја 1911. годиие, и плаћао кирију, узимајући признанице од газде стана. Маја месеца 1911. годино дужница је скинула забрану са ствари и тражила да јој се врате ствари на руковање, после 30. месеца. Позвани стараоц, предао је власти све признанице о плаћоној кирији за ствари пописане, тражећи, да му ое положи ова сума, као и одреди старалачка награда, па 11 е ствари прбдати дужиици. Дужница није признала стараоцу никакву кирију, а награду јо власт одредила од процењене вродности 5°/ 0 , суму од 6'60 дин. да се стараоцу полОжи. Рошоњем пак полицијска власт упућује стараоца, да води парницу код суда и да доказује да ли јо дужница дужна да

плаћа кирију на пописане ствари, али да по мора плаћати никакву кирију боз суда воћ да јој се одмах ствари предаду на слободно руковање. Да јји је овакво рошењо полицијске власти правилно, и да ли со сме овако тумачити § 466 6 грађ. суд. поступка. Молим уроднпштво за објашњоње? — Иа ово питањо одговарамо: Старалац, одређен по § 466. б.грађанског судског поступка, има сва права стараоца стечајне масе, што ће рећи, има права да рукује имањем, и ако оио захтева извесне трошкове, онда да и њих чини. Тако, он код пољских имања има да чини све оне издатке, који су ноизбежни око обраде ових. Код закупљених добара да плаћа кирију и т. д. Код послова друге врсте да такође чини издатке и показује рачуне. Сви ови трошкови, наравно, не могу ићи из џопа стараочовог, него имају пасти на терет имања, које јо предмет старалаштва. И у овом истакнутом случају, плаћена кирија за смештај ствари, ие може пасти на терет стараоца, нити со пописано ствари могу продати дужници пошто су оне залога за кирију. Најмање је пак било разлога упутити стараоца да тражи кирију судским путем, већ јо пре требало упутити дужницу, пошто се апсолутно но може извести ии из једног закона дужност за стараоца, да он својим средствима подмирује издатко учињене око чувања поппсане имовине, кад је њему та дужност наметиута силом закона.

ОДЛУКЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА И КАСАЦИОНОГ СУДА Државни Савет надлежан је за решење спорних питања о надлежности среског одбора, у којима он не би био сагласан са среским начелником, али не и за решење питања о томе, ко ће — начелник срески или срески члан окружног одбора — председавати у среском одбору. У среском одбору среза т покренуто је питање, ко се има по закону сматрати за председника среског одбора — срески начелник или срески члан окружног одбора. Начелник срески налазио јо, да по закону он треба да буде предсодник ореском одбору. Међутим, чланови среског одбора налазили су, да то право припада среском члану окружног одбора, по основи чл. 103. закона о уређењу округа и срезова, а да сроски начелник, према чл. 39. исто1'а закона, има само право, да позива одбор сроски у седницу, као и да лрисуствује седницама, али не и да председава. Како со услед овога у овом питању појавио сукоб између начелника среског и среског одбора, то је овај молио начелника окружиог, да то питање, проко

надлежних Фактора, пошаљо Државном Савету на решоње. Начелник сроски, спроводећи, услод овога захтева, предмет вишој власти, напоменуо је, да је према прописима чл. 151, 153 и 103. закона о уређењу окру1а и срезова продседник среског одбора срески иачолник, и да чл. 39, истог закона ваља тако разумети, да боз њега, начелника среског, нема рада у среском одбору. Писмом од 19. априла 1912. године П№ 6330, Министар Унутрашњих Дела, на основу чл. 136. правила о пословном реду у окружној скупштини, окружном одбору, среској скупштини и среском одбору, доставио јо Државпом Савету сва акта с молбом да по овомо сукобу између начелника среза т и среског одбора за исти срез у погледу предсодавања у одбору доиесе своју одлуку. Државни Савет узео је у оцену ово тражоње Министрово, па је нашао, да је Државни Савот према чл. 136. правила о пословном реду у окружној скупштини, окружном одбору, среској скупштини и среском одбору надложан да узима у оцену и решаван>е само сиорна аитања о надлежности среског одбор а, у којима он не би био сагласан са среским начелником, а овде тај случај не постоји. Одлука од 1. маја 1912. г. № 4027.

Пошто су тротоари саставни део калдрме, а издаци на калдрмисање улица спадају у општинске расходе, то и трошкови бко калдрмисања тротоара падају на терет општинског буџета. Суд општине вароши наредбом својом од 24. Фебруара 1912. године № 1351., а на основу одлуке суда и одбора исте општине од истога дана, наредио је А. С., из Б да до досетог марта текуће године набави потробну количину тротоарског камена и смести га на свом имању у улици »Господар Јована®, у истој вароши, ради калдрмисаЈБа тротоара. Не учини ли ово у остављеном року, набавку ће извршитп сам суд општински о трошку јвоговом. Овакву наредбу општински суд јо издао зато, што со, услод скорог доласка железнице у варош, ова улица мора што пре да да у израду. и да предузимач не би дангубио, то има сваки сопственик у тој улици да превучо камен на своје имање. 11о изјављеној жалби А. С., начелство окружно расмотрило је како жалбене наводе тако и поменуту одлуку, па јо нашло, да иста не одговара закону из ових разлога: 1., што по чл. 129. тач. 11. закона о општииама, трошак око калдрмисања улица и т. д., у варошким општинама, пада на терет општинског буџета; 2., што по чл. 396. закона о таксама приходо од тротоара прибира суд општински у корист своје касе; и 3., што је одлуком Државног Савота од 13. апрпла 1904. године № 2889 ово питање једном решено, да ове поправке падају на терет општинских буџета, по-