Policijski glasnik

ВРОЈ 29.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 227.

„ Апелациснш Суд није усвојио ово при.медбе одољоља Касационог Суда већ је дао ове протпвразлоге: „Приступајући одмеравању казне крив„цу за учињено кривично дело, судоћи »су судови позвани по свршеном изви„ђају да у смислу § 218. кр. суд. пост. „цене како околности које казну отежа»вају (отежавне) тако и опе које казну „олакшавају (олакшавне околности) и чи„неКи о томе констатацију у својој пре„суди одмеравају кривцу казну с погле„дом на законскс одрсдбе у §§ 60., 61., „62., 66. у глави V каз. законика, »Процена питања о томо: да ли из„весна околност важи као отожавна или „олакшавпа као пптањо о Факту, припада „судеКим судовима — првостспенол! и „Апелационом Суду — у којој они оце„њују ове околности по прописима §§ 59. „и 65. каз. законика у којима су оне де„терминнсанс н лимитативио побројан \ „Као такву једну олакшавну окол„иост, измођу осталих, законодавац јс у »т. 4. § 59. каз. зак. озпачио и ту: аио „со кривац прс учињеног дела свагда „доб|)о владао нли ако со из поступања „њоговог нрн самом том долу види: да „није са свим иокварен и новаљао човок. „Као што со види пз цитирано оаште „одредбс о добром владању као олак»шавној околности, закоиодавац нијо у „истој, ни у ма којој другој каз. зако„ника, ноставио никакав ближи крите„ријум по коме би судија имао да со „руководи прн решавању у пнтању о »овој олакшавпој околности. У оскудици „такво ближе дстормипације ово олак»шавне околности, на тај начин, судија „је овлашћен да со при решсњу питања „о томо: да лп ћс се каквом лицу у кон„кретном случају признати добро вла„дање као олакшавна околност, руководи „по свомо пахођоњу, баш и по слобод„ној процени података по којима има »да одлучује. То бива нарочито у оном „случају кадпостоје извесиа правна Факта, »која макар да су у суштини аокудна, не »само што не производс никаквог прав»иог дсјства, него ни иначе по општом „правном осећању и свости о томе нису „ни од каквог утицаја на морални по„ложај дотичног лица у гра})анству. М. М. СтанојевиЂ. (свршиће ск) ПРОФЕСИЈОНАЛНИ ЗЛОЧИНДИ (СВРШЕТА К) Поштанске карте и хартије за упијање мастила. Иагласили смо раније, да приликом иретрсса стапова проФССијоналних злочинаца треба нарочиту иажњу обратити па илустроване поштанско карте и хартију за кугшсњо мастила. Доиста, многс од ових индивидуа имају нај)очиту страст за скупљањем ових карата, које врло брижљиво чувају. Испитивањем поштанских карата, којо су нађене код осумњиченог или окривљсиог, можс се у нзвссним при-

ликама роконституисати употреба његовог вре.мена, његово крстање и његови одиоси. Тако н. пр. у једној већој истрази поводом прављсња и растурања лажних новчаница, у Лозани, колекција илустроваиих поштанских карата, нађена код окривљеног, допустила је идентиФиковање једног од његових саучесника, а садрлшна извесних карата јасно је ноказивала да је оптулсени путовао у Италију, што га је врло тсшко компромитовало, и што је он раније енергично порицао. Истраживањс хартије за купл»ење мастила такођс је врло важио. На овој хартији налазе се често речонице, речи или имона, који могу послужити као доказ да је извесан злочин или преступ пзвршио сопственик ове хартије, или онај који со њоме служио. Да би со одмах осуишла написана адреса или каква речоница, употробљујо се ова хартија. Пошто су црто рукописа, којс на њој остају, иреокренуте, то изгледају неразумљиве. Због овога нико и но обраћа пажњу на ову хартију чак и у оиим случајевима кад сс пишу важне ствари, које други но треба да читају. Међутим, довољно је ставити ову хартију нред огледало, у нормалан положај, па ирочитати на њој отиснути део рукописа. Опако исто поступа и проФесијоналнп цреступнпк, јер но помишља да га и обичма хартија за купљсњо мастила може издати, па је с тога и не уништава. Хартију за упијање мастила нарочито троба истраживати у истрагама поводом ФалсиФИката и анонимног писања, као и у свима осталим истрагама у којима јс злочинац могао писати ствари, којс га могу компромитовати. У горе помепутој лозанској аФери лалших новчаница, на хартији за упијање мастила нађена је адрсса једног растурача ових новчаница у Иаризу, и то је био први озбиљан доказ иротив окривљсног. Признање злочинаца пред истражним чиновницима. Вслика већина профссијоналних злочинаца признаје само оно што је номогућно одрицати. Поједини одричу чак и очиглодне ствари, управљајући со по већ помснутом чувепом савету: » нарочито никад не иризнајте ". Мора се признати да је овај начин одбране понекад корисаи, нарочито прод поротницима. Маторијални докази, који се прибављају даиашњим модерним полицијскотохнпчким методама, као што су вештачоња отисака прстију, рукописа и т. д. изазивају понокад спонтана признања. Прод њима се злочинац толико збуии, да најзад признаје да јо побеђен. Већ поменути убица ШоФор, уиозорон на резултате Бертилоновог дактилоскопског воштачења, простао јо да одричо извршоно убиство и признао је све. И ми лично добили смо нсколико спонтаннх признања пред резултатима наших вештачења. Разумс се већ да иерсоналитет истражног судије има врло воликог утицаја на добијањо признања од окривљених. Истражник, који добро познаје овај специјалпп свст, добиће много лакше признањо по

судија, који со не стара да упозиа карактер онога кога испитујо. Може се у опште роћи, да ће проФесијонални злочинац пре признати своју кривицу полицајцу но судији. Према нашем личном искуству, ово нарочито потиче из два Факта: прво што полицајац, захваљујућн своме практичном познавању злочиначког света и своме положају, може много Фамилијарнијо разговарати са окривљсним но истражни судија; друго, што ирофосијонални злочинци имају често извесног респекта према полицајцу. Респект овај сличаи је мало респокту, који со коистатује кад со две ненријатољске војскс сретну на нсутралпом земљишгу. Треба још знати, да јо истражни судија потпуио обезоружан у земљама, у којима процедура допушта присуство адвоката у истрази. Тајност истраге у многим случајевима неопходна је. Знамо добро да ће нам се због овог пашог тврђења нребацити инквизиторским поступцпма иојединих судија из рапијог времсиа, али смо ми слободни напоменути: окружавање истражне власти једпо земљс заинтсресованим контролорима знак је неповерења према овој власти. Ови контролорп но могу се жалити ако се окрено орулсјо и критикујо улога, коју они играју у истрази. Ма како било, извссно је, да протерани хумаиитаризам наших дана има много више сажаљоња прсма злочинцу но ирема његовој л^ртви, а овај Факт утиче, несумњиво, много иа увсћањс криминалитета. Да би сакрио какав тежи злочин или прсстун, повратник ионскад одмах признаје мању кривицу. На ово треба обратити нарочиту пажњу кад се има посла са старим зликовцима, који одмах признају кривицу. Убица, који тежи да побегио од полицијске потере, најсигурнији је у затвору. Да би у овоме успео, оп извршује крађу, коју одмах признаје, и због које за извесно време ишчезава из циркулације. Тако је парискиубица Флоро нропађен тек послс шест месеци у Св. Жилском затвору, у Врислу (1909. год.). Што сс тиче изјава затворених проФесијоналних злочинаца о њиховом рапијем лшвоту, о њиховим осећајима,склоностима итд. — које су изјаве прикупили извссни тсоричари о злочину и употребили их за стварањс теорија о криминалнтсту, наше искуство доказало нам јо, да их, готово увск, треба уврстити у сФеру Фантазија, јер нису искроне. Не треба никад смотнути са ума да иритворепик има само два циља: да што нре изиђе из затвора, и да лшвот у затвору учини што сношљивијим и пријатнијим. Он зна да оба ова циља можо ностићи само тако ако се умили персоналу, а иарочито директору затвора. Ако је овај побожап, и полаже на то да његовп притвореници одлазе у цркву, он ће иохитати да испуии ову директорову жељу, и узимаћо за читање само побожие књиге, које у ствари ноћо читати. На овај начин успећо да со о њему створи повољно мишљење код заводског особља којо ћо, но њоговој молби за ми-