Policijski glasnik

ВРОЈ 38.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 299.

здочина. Оотаје нам да кажемо нсколико речи, које се тичу констатација поводом закључаних или заригланих врата на овом месту. Да ли јо сам Факт, што су врата на соби, у којој је на^ен човек уморен насилпом смрћу, доказ о злочину? Никако. Мало јо вороватно, истина, да јо убијони могао с поља закључати врата од собе у којој је нађен мртав, али је тако исто могућно да је он ушао у собу кроз отворен прозор и извршио самоубиство, пошто је протходно овај затворио. У већини случајсва ово се можо утпрдити помоћу брижљивог прегледа прозора. Самоубица је, тако псто, могао бити својевољно или из непажње затворсн у соби, у којој је доцнијс'нзвршио самоубиство. Закључана врата с поља могу често послужити иследнику као јака претпоставка у прилог хипотези о злочпну, али то је само нрстпоставка коју трсба врло брижљиво проверити, јор има ваздан случајева у којима је самоубиство узрок смрти и ако су врата с поља закључана. Ако се у затворсној брави не нађе кључ, треба извпдети да овај није бачон кроз прозор да би се само створило вороваље у злочин, и ако у стварн постоји самоубиство. С друге стране, опет, врата изнутра зарпглаиа иису увек апсолутан доказ о еамоубиству. Убица је могао скочити кроз прозор, ако је овај био отворсн, или јо могао с поља зариглати врата. Већина врата не затварају се херметички, нећ између рагастова и крила остајо мало празпог простора кроз који се можо провући танка метална жица. Кад се ова жпца намакне на доњи део ригле и повучо за оба краја, врата су закључана. Ако између рагастова и крила врата нема празног простора, могућно га је лако створити помоћу оштрице ножа. У свима сумњивим случајевима ове врсто потрсбно је, дакле, брижљиво испитати врата, и извидсти да лн опа пису зарнглана на описани начин. Трагови. Трагови со састоје или из разноврспих отисака, или поремоћаја, изломљености и депоа какво материје. Сетимо со дефиниције отисака по Фрекону : »Отисак је свака Фигура, коју производи један део тола или ма који предмет, овлажон али не материјом у боји, на површини с којом је у додпру — фигура која показује Форму или бар контуре објокта који ју је произвео, и на основу чијег јо брижљивог испитивања могућно утврдитн идентптет личности, као и односо н интервеицију извесног објекта у криминалној аФори. Има две врсте отисака. Једни ностају услод шупљине, угнућа у земљи, снегу итд. и то су негативни отисци. Други просто представљају Фнгуро или слике, и оцртани су на паркстнма, тапетима и т д. Ови отисци иозитивни су ако су производени услед додира са толом, које је овлажено ма каквом материјом 1 '. Ми ћемо прву врсту трагова називати отисцима а другу просто траговима.

Трагови борбе. Прва дужност иследпика на месту извршеног кривичног долајесте да утврди: да ли сс налази у присуству злочина, или самоубиства, или несрећног догађаја. Открићо трагова борбо можо, у воћини случајева, расветлити злочиначку природу дела. Додајемо, међутим, одмах, да се на мостима самоубистава или несрећпих догађаја могу, понекад, открити трагови који, на први поглод, изгледају као траговн борбе са извесним лицом, док су, у ствари, произведени од саме жртве. Треба, дакле, бити обазрив и испитати брижљиво свс што се констатује на месту извршеног злочина пре него што сс донесе деФинитивни закључак о нрироди смрти, и одреди правац доцнијег истраживања. Има прилично случајова у којима је немогућно одмах решити да ли је у пнтању злочин, или самоубиство, или ноерсћнп догађај. Да би се на ова питања тачно одговорило, треба причскати на резултат истраге по казивању сведока, на основу полицијских истраживања итд. ФотограФије места извршеног злочина у овим случајовима биће од неоцењоне користи, јер допуштају, као што смо рапије казали, перманентну роконстптуцију првих констатација. Који су трагови борбе или крвних мрља, отисака прстију, ногу итд.? Ако је убиство извршено у кући треба. пре свога, посматрати поромоћај предмета. У току борбо столицо су обично обороне и намештај поремећен. Оборена столица оотавља на паркету, скоро премазаном, траг, који со може видети кад со паркет посматра под извесним углом. Ако је борба била на мском земљишту, претурсн објокт производи у њему плићу или дубљу бразду, прома својој тежини и отпору зомљишта. Разумо се већ, да се поремсћај увек нроизводи у правцу одакле је дошао први покрет. Ако јо злочин извршен на земљишту којс се угиба, у случају борбе на њему ће се констатовати угнућа. Ова угнућа констатују се у влажној земљи, поску, сувом лишћу, трави итд. Понекад со могу наћи и у чврстој земљи, на паркету итп. У овим случајевима трагови угнућа образовани су из прашине, сувог блата итп. који су спали са убичиних или жртвиних ципела. Са овим траговима треба битн врло обазрив, јер се они могу констатовати и код самоубистава, као што смо то ми учинили вишс пута у нашој пракси. Ако јс борба била у шуми, близу шибља или жбуња, трагови њени огледаће се у изломњеним гранама, откинутом лишћу итд. Преломљсна стабла или одломљене гране показиваћо, да су жртва или злочинац били прптиснути уз дрво, а на основу овога могућно је рсконституисати, бар долом, механизам злочина. На изломњеном дрвећу налазе со често долови илн усамњена влакна одела личности, која је на ово дрвећо била гурнута, а они понекад могу послужити као средство за идентиФикацију злочинца. Потребно је, дакле, увек пажљиво испитати изломљене гране у овом правцу.

| Застирачи соб; у којој је злочин извршен понокад су врло пнструктивни за нследника. Њихова изгужваност често је врло каракторнстичпа,јер показује да је било борбс, бсгства итд. Претпоставимо, примора ради, даје јодно лице било удављоно у своме кровоту. Да би се довољно приближио заспалој жртви, убица мора стати на застирач пород кревота и поромотити га ногама приликом нагињања над жртву. Овај поремећај огледа со, у већини случајева, у угластом превоју, чији угао одговара табану. Угао одговара, дакле, правцу покрета ноге. Превоји со нарочито констатују код тањих застирача, и њихова важност увећава со са употребљеном снагом. Потребно је још да се тачно извиди и утврди и положај објеката, које су жртва или паиадач изгубили за време борбе, као н положај оружја које јо употребљено за злочин или самоубиство. Положај ових разних трагова може постати врло важан у току истраге, па стогага троба утврдити помоћу крокиа или, још боље, помоћу ФотограФског апарата. Ради овога треба узети Фотографијо детатаља на којима ће се јасно видети констатовани трагови. Њихов генерални положај на месту извршеног кривичног дела добија се ФотограФијом општег изгледа овог места. Ове Фотографије дотаља служе, дакле. за Фиксирање ове врсте трагова, али се, тако исто, могу искориотити и за одрођивање положаја намештаја и предмета изгубљених за вромо борбе. Стране материје на месту извршеног злочина. Ако се на оделу убице, нарочито на његовим ципелама, налазе какве материјо, он их може, и против овоје воље, оставити на месту извршеног злочина у току борбе. Тако се, н. пр. у каквом салону могу наћи трагови брашна или ђубрета. Задатак је истраго да утврди, да ли су личности, које су имало дриступа на место извршоног злочина, могле доноти ово стране материје. Ако то ннјо случај, оне носумњиво произлазе од убпцо. Њихова природа, у овим случајевима, треба да буде тачно утврђена, па ма и помоћу хемијске анализо. Одело осу мњичених и ухапшоних личности треба, такође, да буде тачно испитано са гледишта присуства ових материја. Све што се налази у провојима ципела треба да буде извађено, и подвргнуто микроскопу или анализи. На овај начин у пракси јо више пута утврђоно, да је осумњичена индивидуа имала на или у свомо оделу исто стране маторије, чије је присуство констатовано на месту извршеног злочина. Овакве констатације могу бити пресудне. Ако се на месту злочина нађе прљава марама, која је ирипадала жртви, треба хемијским путем испитати бале из носа. Присуство честица дувана, или специјалних прашина може пружити корисне индикацијо о проФеснји злочинца. Испитивање ове врсто дало је, у извесним случајевима, директан доказ о кривици