Policijski glasnik

СТРАНА 300.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 38.

осумњиченог. На овај исти начин треба поступити и са пљувачком која јо нађена на месту извршеног злочина. Трагови крви. Истраживањо трагова крви није увек лако, јер се боја крви често меша са бојом иовршиио на којој се налази (угасит намештај, земља итд.). Ако злочин није скорашњи, крв која је подложна оксидисању мења тако брзо и у толикој мери боју, да се једва можо разликовати од површино на којој јо. Шта вишо, може со десити, да сам иследник у овим случајевима поништи траговс крви, газећи преко њих приликом вршења увиђаја на месту извршеног дела. Случајним уништавањем отисака прстију и трагова крви ризикује се много. Да би со сачували трагови крви, треба издати врло прсцизне народбе жандармима и осталим полицијским органима, који су често позвани да констатују злочич про доласка иследниковог. Поменутс инструкције за водски контон поводом овог веле: »Агенти, жандарми, итд. који на месту извршеног кривичног дела констатују трагове крви, неКо их дирати ако су они по своме положају заштићени од сваког могућног квара. Ако ли се пак ови трагови налазе на месту, на комо би могли бити оштећени или уништени, треба их покрити. За ово јо довољно — ако су трагови у заклону од кише — јодно парче круте хартије, веће од крвавог трага које, на крајевима, треба залепити прско места на коме се овај траг налази. У случају да су крвни трагови изложени киши, мосто чврсте хартије трсба употребити увоштављено платно. Ако су крвни трагови у отвороном пољу, на шљунку итд. треба их покрити малом дашчицом или дрвеним сандуком или саксијом од цвећа, а ово препокрити увоштављоним платном". Лажни трагови крви. Лажни трагови крви, т. ј. трагови људске или животињске крви које злочинац намерно оставља на месту извршеног дела да би завео истражну власт, врло су ретки али у исто доба и врло интересантни за истрагу. У случају једног убиства помоћу задављивања, убица је био намазао своју руку говеђом крвљу и превукао јо преко једног зида, а поред легаа оставио јс жртвин нож, који јо претходно умочио у говеђу крв. Поред овога, и сам патос покапао је капљицама крви. Овим мановром убица је хтео створити код власти мишљење као да је убијени претходно напао и искрвавио свога друга, и да га је овај удавио у нужној одбрани. Шта више, он је овим хтео створити за ссбо један аПђј: нађени трагови крви показивали су да јо убица био озбиљно рањсн док он није имао никакву рану. Грос помиње један други, веома интсресантан случај лажних трагова крви. На месту извршења јодне велике опасне крађе нађени су крвави трагови цоле једне руке. Ово је послужило као раз-

лог за многобројно хипотсзе. Кад је извршилац ово крађо ухапшсн изјавио је, да је по извршоној крађи сам соби задао малу рану и њеном крвљу намазао руку од које јс оставио отисак. Мислио је да неће бити пронађен кад ово учини. У овом случају срећемо се са празноверицом, која још влада међу извесаим проФесионалним злочинцима. По њој, злочинац ноће бити пронађен ако што од себе ос.тави на месту извршсног злочина. Ова иста празноверица узрок је што поједнне матере остављају по јодну ципелу пород одбаченог детета. Истраживање крвних трагова. Као што смо мало час поменули, истраживањо трагова крви није увек лако, јер они номају увск добро нознату црвено-црнкасту боју. Њихова старост, томпература и природа површиио па којој су модиФикују, у знатној мери, њихову боју. Тако стари трагови крви пмлју мрко-зарђалу боју због којо се, површним преглодом, не може познати њихова природа. Крв, која се налази на обојоној хартији, може имати најневороватније боје. Треба још знати да сјајна скорашња или сасушена крвна мрља потамни с временом. Да би се олакшало истраживање скорашњих крвних мрља. нарочито на објектима угасито обојеним, треба се послужити свећом. Њена светлост, коју треба покретати, произвошћо преливање боја на површини крвне мрље, услсд чога ће се ова боље видети. Шта више, крвне мрље које се налазе на мрачној основи, боље ће сс видети ако со осветле жутом светлошћу, као што је она свећа. Чосто јо немогућно одмах утврдити, да ли су нађени трагови доиста од крви или не, али јо за препоруку да со увек сматрају као крвни трагови, па да се доцннје хомиском анализом утврђујо њихова права природа. Утврђивано крвне природе јодне мрље припада, у главноме, судском хемичару а, евентуално, и судском локару. Међутим, и вештак у полицијској техници, као и сам иследник, могу понекад имати потробе да одмах утврдо: да ли су нађени трагови од крви или не? За овај посао потребна им је брза али у исто доба и проста метода. Хемијска аиализа, приступачиа целом свету, која даје потпуно сигурне резултате, јесте она проФесора лозанскогуниверзитета Д-р Стрзизовског. По његовој методи треба са нађеног крвног трага састругати мало крвп чистим ножем, метнути је на малу таблу за микроскопска истраживања, и покрити малом стакленом цеви, кроз коју треба канути неколико капи овог раствора: Разлађено ацетичнс киселине 1 с. с. Дестилисано воде 1 с. с. Пречишћеног шпиритуса • • • 1 с. с. Јодно-хидрично киселине специфичнс тежино 1*5 3 — 5 капи. Овај раствор треба приправити нред саму употребу, јер није за стајање. Пошто јо допро до састругане крви и растворио је, троба таблу, на којој се ова налази, загрејати на слабом пламену лампе са шпиритусом док растворена течпост

не почне кључати и остави-ш је тако јсдно десет сокунди. Ако је крв доиста у питању, образоваћо се оксидни кристали јода, боје угасито-затворене. Ови кристали, веома карактеристичног облика, потпупо су видљиви под микросконом у линеарном уволичавању од 480 пута. Помоћу овс методе Стрзизовски је добио, од 5/1000 милиграма свеже човсчије крви, потпуно јасне кристале. Реакција помоћу кисеоничке воде. Јсдна друга реакција, брза и веома осстљпва за одрођивањс крвне природе трага, јосто она помоћу кисооничко воде. која се састоји у овоме: на таблу за мнчроскопска иепитивања треба мотнути малу количину материјо која со иснитује, покрити је стаклепом цевп п канути, дуж уиутрашњих зидова опо, неколнко капи кпсоонпчке водо. Ако материја, која се испитује, нма у ссби крви, констатоваће се иод микроскопом образовање кисеоничких мохурића. (наставићк ск)

ПОУЧНО-3АБАВНИ ДЕО »I« ВИДОКОВИ МЕЖОАРИ

(настаиак) „И сам видим", одговорим јој и замолим је за допуст да со мало одморим, те ме она остави самог. После три сата направим се као да со будим, дигнем се и разговор отпочо. Тробало је бити врло спреман па но уступити мајци — Ноол: није било ничега из завода што она нијо зиала у прсто; она јс памтила не само имона крадљиваца које јо видела, него јо знала и пајмањс ситнице из живота већине других, и са највећим одушевљењем је причала историје најчувенијих зликоваца, нарочито свога сина, кога је она готово онолико исто поштовала колико и волела. — Ви би се врло обрадовали да видито вашог оина? рекнем јој. — 0, те још како! — Е, ја мислим да ћетс ту срећу скоро уживати. Он јс сво спремио за бегство и сад једино чека згодну прилику. Г-ђа Ноел бошс сроћна у нади да ће загрлити сина и занлака се од нежности. Признајем да сам и ја био днрнут и за тренутак сам се роптавао да рашчистим са дужиостима тајног агента; али помислпв на злочине којо јо породица Ноел починила, а нарочито сетив се друштвене користи, остао сам чврст и непоколебљив у мојој одлуци да своју намеру изведем до краја. У току разговора мајка-Ноел ме запита имам ли комо да ка жем добро јутро (какву крађу да извршим'!, и пошто ми со понудила да ми покаже једну, ако случајно нисам сам нашао, она ме пита знам ли да правим кључеве; одговорим јој да сам у томе вешт исто као Фосард. »Е, кад је тако, рочо она, ја сам спокојна.