Policijski glasnik

СТРАНА 324.

ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 41.

РАЗВИЈАЊЕ КАСА 1 )

Разбијање каса готово је увек дело лроФесијоналних и специјалних крадљиваца. У иракси се, истина, налазо с времена на време касе разбијоне и од случајних крадљиваца, али су ове касе махом старог модела, које дају релативно слаб отпор. Кривци у овим случајевима готово су увек бив. браварски или металски радници, којима професијонално знање олакшава посао. Модерне и старе касе. Конструкција каса знатно се изменила у последњо време. Модерне касе отпорне су у истој мери и према ватри и према насилном отварању. Њихов отпор поглавито почива у систему њиховог затварања и специјалној изради њихових челичних зидова. Материјал од кога су ове касе направљоне првог је квалитета и веома отпоран према ватри и удару. То је често чолик помешан са хромом. Као што ће се доцније видети, модорне касе често се нападају топлотом те су с тога њихови конструктори — да би избегли растапањо челика на високој темпсратури — пронашли систем унутрашњег појачавања челичних плоча, које спречава, или бар знатно задржава, отварањо касе чак и у оним случајевима кад је један део спољашње плочо пробушен растапањом. Ово се постизава помоћу челичних шипки, које су веома јако утврђоне, на одстојању од по 5 см., на целој површини између унутрашње и спољашне плоче, пролазећи кроз празнину између њих. Празнива ова испуњена јс маторијом, сличном цементу, којаје такође веома отпорна према високој температури. Заштита од топлоте појачана је, шта више, другом инторвалом између средње и унутрашње плоче, испуњеном маторијом која је рђав спроводник топлоте, као што је н. пр. азбест. Спољашњи део, изолисан растапањем, не може, дакле, пасти, и готово је немогућно извадити га чак и са најјачим инструментима. Да би се створио отвор треба растопити челичну шипку, али је за ову опорацију потребна велика количина гаса, до које крадљивац тешко можо доћи. Према данашњим модерним касама, систем старих каса био је врло прост. И старе касе имају, додуше, зидове од челика и са интервалама, али спољашњи део, изолисан растапањом. пада, јер нема челичних шипки да га задрже. Шта више, и њихове браве биле су много простије од брава на модорним касама, и комбинације с њима нису се могло изводити тако потпуно као код модерних брава. Касе старог сиотема нису више заштићене од данашњих средстава за њихово разбијање. То су касе обложоне танким челичним плочама, чија је унутрашњост испуњена дрветом. Браве су им тајне. Ово касе често се још налазе по трговачким кућама. па чак и по банкама и јувелирским радњама.

!) Из дела Мапиа1 (1е РоНсе 8с1еп11ШЈие (1есћшсЈие) од Д-р Р. А. Рајса.

Данас Фабриканти такође покушавају да заштите касе од насилног отварања, испуњујући их разним материјама, као што су; антитормит, антиладрон и т. д. Принцип овог заштићавања састојп се у растварању ових маторија услед топлото. Приликом покушаја отварања ових каса развијају се гасови који трују злочинце. Поједини Фабриканти у Аморици снабдевају унутрагињост својих каса нарочитим диспозитивима за одбрану. У овом циљу они на дно касо мећу цијаиир-поташу у јодан, а сумиорну киселину у други реципијенат. На случај насилног отварања касе, специјални моханизам отвара реципијенат са сумпорном киселином, која со преручује у цијанир-поташу, услед чега се одмах развија отровнп гас који с места трује крадљивца чим га удише. Отвараље каса. Отварањо касс зависи, сасвим природно. од њено конструкције. Оно старог модсла могу ое отворити помоћу оруђа за обијање, без помоћи топлото или елсктричне материје. За отварање модерних каса потребна су, међутим, овапослодња срсдства. Случајеви, у којима су касе биле отворене удешоним кључевима, врло су ротки у пракси. У овим случајсвима крадљр1вци су обично чиновници или слуге покраденог, који су били у могућности да дођу до дупликата кључа. Ако је каса сасвим отарог модела, за њено разбијање довољни су, у воћини случајева, чекић, клошта и длето. Длето со завлачи између крила врата и оквира, и забија чекићем. Танко челичне плоче не дају много отпора. Оно се искривљују и могу се ишчупати. Понекад крадљивци јаким ударцима чекића просто извало врата. Одношеље касе. Пошто су опорације око разбијања касе скопчане с лупом, која евентуално може привући пажњу суседа, то се крадљивци трудо да разбијање касе врше на месту где се не морају плашити лупе и изненађења, и у овом циљу односо чеото касе на усамљена места, која су понекад доста удаљона од позорнице крађе. За одношењо тошких каса крадљивци не прозају да и сама кола доведу пред опљачкану кућу. Тако јо 26. августа 1901. год. касаједног париског јувелира, тешка 400 килограма, била однота из радње, и нађона тек после два даиа најодном пустом терсну, разуме се разбијена и испражњона. Новембра месеца 1902. год. из једног места близу Меца однета је каса у тежини 800 килограма; нађена је разбијенау околним пољима. Јула мосоца 1908. год. између подне и два часа по подно, један опасан крадљивац однео јо, из канцеларијо Суда Добрих Људи у Лозани, малу касу старог модсла, и разбио је чекићем у једној оближњој јарузи. У јодној Фабрици, у околини Лозано, злочинци су изнели кроз прозор касу из бироа на првом спрату, спустили је помоћу ужета низ стспенице и разбили је на једном иразном плацу, на 100 м. од Фабрике.

Ако у кући никог нема преко ноћи, крадљивци приступају одмах разбијању касе, пазећи при овомо да какав случајни пролазник но чује њихову лупу. Они полажу касу на какав застирач, обично на дебелу асуру или у опште на предмет који ће мање одјекивати од голог иатоса. Најзад, да би смањили звук, они затварају шалоне, спуштају завесе и т. д. Приликом разбијања касо јсдног железничког бироа у Лозани, крадљивци су положили касу на један застирач, овај одвукли до подрума и тек у њему приступили њоном разбијању помоћу чекића и длета. У овом случају крадљивци су иотпуно познавали кућу и навике њених чиновника и млађих. Знајући да у бироу никога нома проко ноћи — а да би се уверили да ли су сви изишли — они су толеФонирали око 9 чачова у вечо. Кад им со на телсфону јавила жена која се старала о чистоћи бироа, пзјавили су да су погрошили толсфон и молили су за извињење. У 11 часова поново су телофонирали, и овога пута нико им со није јавио. Сигурни да у бироу никог неће паћи, приступили су послу. Касе данашњег модела, т. ј. касе средње величине које имају јувслири, бележници а понекад и мање банкарске куће, не могу се лако разбити помоћу чекића, клешта и длета, и ако нису најновијо конструкције. Да би их отворио, крадљивац је принуђен да употроби нарочита оруђа и нарочиту методу. Он се обично труди да у блиндажи касе пробуши отвор који би био довољан да се из касе извади њена садржина, или да се скине брава н на тај начин отворе врата. У првом случају он напада каоу на најслабијем месту, а у другом око браве. Оруђа, која у овом циљу употребљује, јесу: ручна тестера добро подмазана, сврдао. велики сврдао за бушење метала итд. Оруђе за обијање. Операција обијања касо састоји се у бушењу читаве серијо рупау њеној блиндажи, којо су доста близу једна другој, и у вађењу делова блиндажо измођу ових рупа помоћу моталне тестере или чекића. У првом случају ови се делови стружу, а у другом одваљују. У једном покушају обијања касо нашли смо код једног од окривљених специјално оруђе, којо је послужило за овај покушај. То је била једна челична круна, на чијим су ивицама били утврђени, помоћу шрафова, врло јаки челични зупци, сличпи зупцима волнких тостора. У средини њеној налазио се сврдао, ушрафљен у једној гвозденој плочи, али се могао и домонтирати. Покротан рукама, инструмснт овај вадио је из чоличних плоча делове СФеричног облика и правио отвор, којп јо био довољно широк за провлачење руке одраслог лица. Пошто је ово било први пут да видимо овакво оруђе, то смо истраживали да ли се оно употребљује још за какво циљеве. Захваљујући љубазности проФОсора Гроса, из Граца, сазнали смо, да се овај иструмент још употребљује у једној Фабрицн локомотива, у Букурешту,