Policijski glasnik

БРОЈ 41.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 325.

за бушењо чоличних плоча у циљу постављања цеви за гројање. И ако је окривљеви био ухапшоп, ипак нам није хтоо казати како је дошао до овог инструмента. Дошава се понекад да крадљивци одиосе и модерне касе, и разбијају пх на тенане помоћу чекићд, и длета. За овај посао потребно је дуго времена. Употреба топлоте. Ако крадљивац хоће одмах, на лицу места, да одвори модерну касу, мора употребити топлоту да би раотопио дебелу и отпорну челичну блиндажу. Помоћу цеви, којо спроводе топлоту, крадљивци секу парче блиндаже, растапајући га на високој темпоратури. Ове цеви имају два розервоара са компримираним гасом: у једној је хидроген или ацетилон, а у другом оксиген. Гасови ови мешају се на самом месту упаљивана, које јо специјално конструкције. Произведени пламен врло је дугачак, шиљаст и веома високе температуре (2000 до 3000 стспонн). Али ова внсока темпоратура није још довољна да растопи плочу блиндаже у дебљини 20 м. м. Знатан доо топлоте губи се услед ваздушног хлађења и особине челика да спроводи топлоту. Да би ово избегли, крадљивци прво загревају обичном топлотом место које намеравају напасти, па онда пуштају на њега чист оксиген. Челик, под извесним условима, сагорова сам, образујући, под утицајем оксигона, оксид гвожђа. Ако је блиндажа веома дебела, обична цев за спровођење топлоте није довољна, те с тога крадљивац мора употребити тако звану Фушеову цев, која је дугачка отприлике 60 см. и код које је притисак оксигена 16 атмосфера. Овај огромни притисак буши челик загрејан обичном топлотом, бацајући га као капљице воде из извора. Помоћу Фушеове цеви можо со добити топлота од 5000 стопони. Никаква блиндажа не можо противстати оволикој топлоти те би, према овоме, и најаче касе биле остављене на милост крадљиваца кад за њихово растапање не би била потребна толика количина гаса колика не може да стане у резервоар цови. За отварање велике модерне касо путем растапања потребно је отприлико 14.000 литара окснгена, па ипак добивени отвор није толико широк да би се кроз њега могла провући рука. Да би се уклонило, помоћу растапања, две браве са велике модорне касе, потребно је отприлике 60.000 литара оксигена, а за компримирање оволикеколичине гаса потребна јо, опет, гвоздена цев у тежини од 1000 килограма. Поред овога, и сама операција око растапања блиндаже ових каса веома је дуга. Приликом проба у Фабрикама инжињерима је требало 11 часова рада да пробупте само једну рупу. Растапање помоћу електрицитета. У циљу топљоња каса здочинци су искористили и електрицитет. Ради овога, они касу за отварање доводе у везу са једном од цови које служе за електрично

осветљење собо, а другу цев са парчетом угља, од 3 см. у лречнику отпрнлике. Пошто се угаљ притнсне на блиидажу, пушта се струја. Гвожђе се загрева и, мало по мало, кроз блиндажу со образује рупа. Овај начин растапања каса уиотребљујо се само у извесним прилмкама и за релативно танкс блиндаже. Отвараље каса помоћу екеплозивних материја. Најрадикалнија метода за отварање каса, пред којом су и иајјачо касо номоћне, јесте она помоћу оконлозивних материја. Експлозиви. који се за ово употребљују, јесу динамит и нитро-глицерин. Овај последњи употробљујс се у Америци према обавештоњима чувеног америчког детоктива Пинкортона. Нама јо ненознато да јо помоћу њега разбијена ма и једна каса у Европи. Да би разбио касу динамитом, крадљивац моћо у шупљину браве мали дииамитски фишок , танак и што јо могућно дужи, са капслом на слободном . крају, коју крадљивац упаљујс било помоћу фитиља, било помоћу електрицитета. Експлозија, која со нроизводи у унутрашњости браве, потиуно јс поквари, а понекад и ишчупа. Ми смо констатовали у једиом случају разбијања касо помоћу динамита од једног италијанског анархис.те потпуно ишчупавање браве док новац, који со налази близу браве, није ниуколико био оштоћен експлозијом. Звук експлозије ролативно је врло слаб, а крадљивци га још вишо ослабс окружујући браву рубљом, јастуцима итд. и мећући душек пред Фасаду касе. Свеколика акција оксплознва маниФестујо се у упутрашњости браво, непроизводећи скоро никакав спољни потрос. У горепомонутом случају разбијања каса помоћу динамита видоли смо да со Флаша мастила, која јо била на каси, није ни помакла у моменту оксплозије. Круг прашине око њо био је потпуно неповрођен. Употреба динамита као срсдс.тва за разбијање каса датира се од пре 20 година. Једна од првих каса у Европи, која је разбијена на овај начин, била јо каса »Атепсап Ехзрева^- а, у Паризу. Нитро-глицерин је још моћнији оксплозив но динамит. Јодна кап ове зсјтињаве материјо, унета у браву од касе и запаљена, у стању је да разруши браву. Ношоње ово маторије скопчано је, међутим, са опасношћу и због тога је, вероватно, и не употребљују европски крадљивци. Интернационалне банде за разбијаае каса. Обијачи каса нрипадају обичпо интернационалним бандама. Чак се тврди, а и дновни листови доносили су, да данас постојо три удружења за разбијање каса, и то права удружоња на акције, која имају своје директоре, инжињоре и т. д. Једно од ових удружења, удружењо англо-америчко, има своју управу у Ловдону; друго, удружење италијанскоФранцуско, у Паризу, а треће у Цариграду и Кајиру. Тврђељо ово не почива

ии па каквом стварном основу, и пуштоно јс у свет од једног новинара жељног сензационих новости. Истина је само то, да со међу проФоспјоналним опасним крадљивцима налазе индивидуо најразноврснијих народности. Као члапови спију интсрнационалиих банди ово индивидуе упознале су се и удружиле у к а з н о н и м з а в о д и м а.

ПОУЧНО-3АБАВНИ ДЕО ВИДОКОВИ МЕМОАРИ

(НАСТАВАк) Ето то су стварни број чвуди и издаци бригадо ситурности. Са тако малим бројем и са тако скромним издацима ја са.м ујемчавао безбедност у јодној престоници од близу милијон становника; ја сам уништио сва злочиначка удружоња и онемогућио их да се обнављају, и ако за ову једну годину, од како ја нисам у полицији, нису постала нова и нису со дошавало крађо тојезато, што су главни мајстори испраћени у казненс заводо још док сам ја имао задатак да их гоним и требим. Пре мене странци и паланчани сматрали су Париз као лоповску пећпну, где је човек и дању и ноћу имао бити као на стражи, где је сваки појединац, ма како се чувао. био сигуран да ће платити своју добродошлицу. А за вроме моје није било округа где није сваке године извршено и више и тежих злочина ного у сенском округу, у коме кривци никад нису остајали нопронађени а још мање некажњени. Почев од 1814. године народна стража 1 ) постизалаје сталпо ово резултате. Нигде до душе њена будпоћа није била ни нужнија ни знатнија, али се такође признати мора, да и поред њо, у време распуштања нагне војске и пробегавања страних војника, кад у наше вароши, а нарочито престопицу, пагрну гомила рђавих људи, пробпсвета и голотиње свих народа, бригади сигурности и њеномо шеФу остајаше миого за рад. Тако, исто, мислим да нећу рећи много, ако, на основу искуства које сам имао за време трајања народно страже кажом, да без ње не би било никакве безбедности. Међу њ ним људима увек сам налазио интолегенцију, вољу за помагањом, слогу и пожртвовањо за опште добро, што нисам никад опазио ни међу жандармима, чија се ревност огледала само у грубијанству пошто опасност прође. Ја сам убригади сигурности створио толико примера и моји начини поступања неће битн лако заборављени, али ма каква да је умешност мога местозаступника, за све времо док Париз не буде имао грађансну стражу неће оо успети да се униште Злочинци који со јављају у новим покољенима, јер је номогућно надзиравати их свуда и свагда

1) коњичка жандармерија Пр.