Policijski glasnik

ВРОЈ 3.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 23

бедиоци улазили су свечано : мушкарци и женскиње, било их је на броју шест; ишли су по двоје али нису више имали човечји изглед: сви су имали изгребана лица и ужагроле очи; по страшноме нереду њихова одела, по скорашњости цепања, могло се закључити да су то јунаци какве битке, у којој су са обо стране падале песнице; они со упутише нашем столу. Један од јунака. Онростите, нријатељи, има ли места и за нас? Ја. И нас је доста, али свеједно, збићемо се. РибхЈлст. Да направимо места за другове. Манон (гостима). Ове су даме из вашег друштва? Једна од њих. Шта кажеш ? (Окренув се својима). Шта каже ова ? Њен каваљер. Ништа, ништа. Друштво поседа. Један јунак. Еј, ча-Гилотине, овамо; олбу резне од четири годпне и од осам канти&а! (Оку вина од осам марјаша). Гилотин. Долази, долази... Келнер (држећи суд са вином) Тридесет и два кантића, молим... — Добићеш ти тридесот и два пута дужи нос; ти нама не верујсш ? Келнер. А, не. Такав је ред или, ако вам је згодније, приицип радње. Вино се сипа у чаше, напунише и наше. „Извините за слободу..." рече тај што сипаше. — 0, молим, молим, одговори Рибулст. — Ви знато:једна љубазност повлачи другу. — Томе сам се и надао. — Али... пијмо... Ко ће платити ? уфасова&емо (покрашћемо) нског. — Па дабоме... илугајмо! (пијмо). И ми смо пљугали тако добро да се у десет сати у вече, све оно што имађаше симпатичнога међу нама, мани®естоваше бескрајним изјавама и жестином оне пијаначке нежности, која заборавља све слабости човечјег срца. Кад јо дошао час да се иде наши нови познаници, а нарочито жене, беху потпуно пијани. Рибулст и његова љубазнпца беху само весели; као и ја и они беху сачували главу, али да би боље успели ми се прависмо да не можемо да идемо. Ухватисмо се као леса, јер тако ветар мање смета и изиђосмо из овог места уживања. Тада, да би смањио колико се то може, лабаво држање наше групе, Рибулст гласом, који је дрхтао, поче певати у чпстом арго-у једну од оних балада са понављањем, иоје су тако исто дугачке као и какво предграђе. А кад је он отпевао четрнаест строФа, Монон Ла Блонд такође зажели да нас натера да се дивимо њеноме грлу. »Еј, ви, рече она, ево једне коју сам научила у Св. Лазару; слушајте и понављајте напев са мном заједно". •Јавршетак Манонине песме ми прихватисмо тако рећи из уста њених, пре но што је она почела и поновисмо га десетину пута тако да су се тресли прозорн у целом комшилуку. После овога Баховог расположења први облаци вина,

који су обично најбурнији, почоше со мало по мало растурати и ми пређосмо у разговор. Повероње со као обично отворп у облику питања. Јасамнмрадо одговарао идући увек око онога што мени треба да сазнам. Стран иеаче у Па ризу, ја сам се са Рибулстом познавао само из пролаза кроз затвор у Валснсији, кад су га као војног бегунца водили у трупу; сад ми је био само друг из гимназије (из затвора) кога сам нашао. Али сам се старао да се представим у бојама које ће ново познанике очарати: представио сам се као савршен зликовац: није било ничега што ја нисаи већ био урадио и био сам готов да све урадим. Ја сам се откопчавао, али само да бих њих навоо да се откопчају; та ми је тактика често успевала. Ускоро другови су чаврљали као свраке, те сам дознао њихове ствари као да сам са њима стално био. Они ми казаше имена, стан, своја дела, своје тајпе, надо. Они су доиста нашли човека достојна њиховога поверења: ја сам им зајам враћао, признавао сам све. Такве изјаве узбуђују те смо свраћали у све крчме редом које су се налазиле на нашем путу ; више од сто сатлика били су испијени у част наше нове везе, која се имала очувати. »Хајдо с нама! хајде с нама", говорили су ми нови другови, и толико су наваљивзли да се нисам могао одбранити ; пристао сам да свратмм к њима у улицу Фиј-Дје № 14., где су они становали у једној намештеној кући. Дошав у њихову собу нисам већ могао одбитн да спавам код њих. Не може со замислити како су то љубазни људи; ја сам био такав исти, те су потпуно веровали у похвалу коју им јо о мони полугласно причао Рибулст за један сат, колико сам се ја правио да спавам, и која ни у пола није била истинита, а по њој ја бих требао да сам осуђеп досет пута већ на вечиту робију. Рибулст ме је код новпх домаћина тако описао да ми они пред зору предложише да пођем с њима да извршим једну крађу у улици Ферерп. Једва сам имао времеча да известим шеФа друго дивизије, који предузе сво што је требало тако да су ови крадљивци похватани кад су носили покрадене ствари. Рибулст и ја били смо остали на стражи те да дамо знак за бегање ако треба; тако су мислили крадљнвци а у ствари да се уверимо да ли- је власт предузола све што треба, Сву тројицу провезли су поред нас у Фијакеру затвореном да нас но би опазили. Сви су осуђени и што су Дебир, Роло н Хиполит, звани Биш, заппсани у заводске књиго, томе јо узрок та моја седељка код Гилотина са С унчевом Децом. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Суд општине драгосиљачке, актом од 23. XII. 912. Бр. 1298, упутио нам је ово питање:

»1. Према тач. 4. правила за ослобођавањо чиновника и отправника јавних служба у миру и рату од 17. II. 1897. Ф. Ђ. № 1353. код општинских судова ослобођавају се тамо имоновани општински часници, ако нису резервни официри, наредници и иоднаредници или војници у народној војсг^и.Према томе правилу оелобођавају се каилари од позива у миру и рату. Међутим, по упуту за спрому и извршоњо мобилизације код општинских власти од 6. I 912. Пов. Ф. Ђ. Ј\» 11. (стр. 14, последњи одељак тач. 8.)од општинских чаоника могу се ослободити од службе у рату само она лица, која немају никакав чин у војсци иа ни каиларски. Каио поједине пуков<5ке окружне команде поступају по раније прописаном правилу, а друге по упуту, моли се уредништво за објашњоње, које је поступање правилно ? и 2. Деловођа ове општине изашао је из кадра са капларским чином 1892, год., дакле пре 20 година. Од тада до данас као општински доловођа није никако позиват на вежбу. Ако би он сада, прома напред пом. упуту, морао следовати позиву власти, он не би у војсци могао вршити ни старешинску службу, нитп би пак могао врншти службу обученог регрута. Моли со уроднпштво за објашњоњо, шта троба у овоме случају да чини деловођа, чији је положај у толико тежи, што је он у сталноме кадру био каплар у артиљерији, а сада припада III позиву? к На ова питања одговарамо: 1. Како су и пом. правило и пом. упут прописи, којо је Министар Војни био властан издаватн на основу закона о устројству војске, по комо је овлашћон, да по своме нахођењу прописује правила за ослобођење од службо у војсци за време мира и рата, — то се онда по ссби разуме, да за случај, о коме је роч, важе она правила, која су доцнија, дакле упут. Према овоме грегпе оне окружне пуковсве команде, које се у овоме случају нридржавају старог правила, које је измоњено упутом у погледу општинских службеника, који нмају капларски чнн У војсци. 2. Како према датом објашњењу у предњој тачци, даловођа те општине као војнн обвезник, којн је имао капларски чип у војеци, пије оелобођен од службе у војеци, то со он има одазвати позиву војно власти, када буде позван. Да ли ће он, пак, у војсци бити од какве вајде, то нџје ни нашо пи његово, да ценимо. Свакако, да ће љега војна власт употребити на каквој дужностп, коју он може отправљати и да га поће употребитп па послу, од кога војска нећо имати никакве користи.

Суд општиие дреновачко, актом својим од 27. XII. 912. Бр. 1605, упутио нам је ово питање : »Да ли су општински часници криви и да лп могу кривично одговарати, кад једноме лицу хотимично потврде тапију за земљу под нмоном „ливада 11 и ако су знали, да је та земља у ствари »Браник