Policijski glasnik

СТРАНА 30.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

№ОЈ 4.

—- Ко јо овај човок! Као да ја то знам? Питајте њега ко јо, да сам га видео још који пут можда бих знао. — Нећете ваљда одрећи да нисто у договору пошто сте ухваћени заједно. ■— Нисмо у договору, ноштовани господино комесару; он је ишао у јсдном правцу а ја сам се враћао другим, и кад смо били један наспрам другога осетнм да ми нешто испадо; један ми је јастук пао. Тај се човек саже да га подигне и у том стража стиже и ухвати нас обојицу. Бто, тако је било, и пристајем да сад пред вама умрем, ако то није сушта истина; питајте њега". (наставиће се)

ПОУКЕ 14 ОБАВЕШТЕЊА

Кад овако стоји ствар са првим случајем, где је у нитању стара грађа од куће, која је била заштнћена од пописа, онда јо очовидно, да је у другом случају по закону још мање било места за одбијање понориоца од тражене забрано. Дајући ово своје објашњењо суду у начелу, ми му скрећемо иажњу на ту околност, да према чл. 1. закона о продужењу рокова плаћања (в. бр. 222 Српских Новина од 2. X. 912) и чл. 9. правила за извршење тога закона (в. бр. 228 Српских Новина од 9. X. 912) судови не могу одобравати ннкаквих забрана по приватним уговорним грађанским обвозама све до 17 марта ове године, докле је према чл. 3. пом. закона Краљевим указом продужен рок плаћања ? а све такво обвезе.

Суд општине јабучке, актом својим од 31. XII. 912. Бр. 2947, упутио намје| ово питање : „Код овог суда био је случај тражења двеју забрана на покретност извесних дужника. Но јодном захтеву тражена је забрана на грађу од норушене к\ће, коју јо душник порушио у намерн да преправи своју кућу По другом захтеву поверилац јо тражио забрану на нову (рађу — цреп, који је дужник спремио ради препокривања своје куће и једне зградо. Оба дужника немају ничега другог, што им би се по закону могло узети у попис за наплату приватних дугова. По обема забранама општ. суд одбио је повериоце од тражења и то по првој зато, што јо дужник развалио своју кућу ради оправке, а не ради продаје јапије ијји да прави неку сувишну зграду, коју му не би штитио пропис § 471 грађ. суд. поступка; а по другој зато, што је суд сматрао, да се дужнику мора по закону оставити цреп, јер јо спремљен за кућу и другу зграду, које су трошне. Моли се уредништво за обавештење, да ли је суд правилно поступио у ова два случаја«. На ово питање одговарамо: У оба случаја суд је поступио неправилно и противно закону. Истина закон (§ 471 грађ. суд. поступка) штити земљоделцу кућу са зградама и плаце.м до једног дана орања. Алитасе заштита тиче само неиокретности, дакло, док кућа са зградама постоји на плацу. Чим се кућа поруши, па било то у ма којој намери, одмах јо њено својство промсњено и од нспокротно куће постајо покретна стара грађа. У том случају има се заштита ценити према одредбама, којс су у закону дате за нокретност. Међутим, закон о грађ. судском поступку у § 471 нигде није изузео од пописа грађу. Како је у томо §-у изрично и детаљно побројана сва покретност, која се по закону изузима од пописа, то се онда мора узети, да се сва иокретност, кој а тамо није изрично иоменута може узети у иоиис. Према томе грађа., ма каква она била, није законом заштиИена од иоаиса. Суд општине медошевачке, актом својим од 4.1. 913. Бр. 1337/912, упутио нам је ово питање : »П. Р. доловођа овог суда, као закупац општинског кантара, тужно је овом суду В. С., што је В. на штоту његову као арендатора продавао и мсрпо жито на својој ваги. Суд овс општине пресудом својом Бр. 1217 осудио је В. на плаћање кантарино као и на казну у корист општинске касе по § 392 казненог закона. Осуђени В. изјавио је жалбу против ове пресудо среском начелнику, који је пресуду поништио из разлога, што пресуду ннје потписао делово^а, већ писар и што закупац кантара П. као онштински деловођа није могао битп закупац општинскнх добара према чл. 71. закона о општинама. Како чл. 71 закона о општинама не говори о томе, да општински деловођа но може бити закупац спштинских добара, всћ је ту реч само о одборницима и како деловођа није могао у овом своме спору бити перовођа, — то је суду част умолити уредништво за објашњење: 1. да ли јо срески начелник био надлежан за разматрање ове пресудс; 2. да ли је доловођа као тужилац збиља могао ову пресуду потписати као доловођа; 3. да ли чл. 71. закона о општинама обвезује и доловођу ; и 4. може ли деловођа изгубити досуђену кантарију, кад јс он на јавној лицитацији купио ово општинско добро?" На ово питање одговарамо: Према §§ 15 и 16 Полицпскс Уредбе надпежни су првостепени судови за разматрање пресуда, изречених по нступним делима из 1Т1 части казненог закона. Како је пресуда, о којој је реч. донета на основу § 392 казненог закона, то је за њено разматрање био надлежан првостепени суд, а но срески начелник. За то је акте тс прссуде без обзиранапогрешно стављену адрссу на самој жалби тробало испослати првостепеном суду. Та пресуда, међутим, морала би бити уништена и код првостепеног суда са тога разлога, што јо она заснована на једиој одредбп пз казненог закона, која

више не постоји, јер је први став §-а 392 казненог закона, на основу кога је донета пресуда, замењен чланом 11. закона о општинској мерини (в^, Полициски Зборник стр. 779). За разматрање нове пресуде, која би била заснована на том члану закона о општ. мерини, био би надлежан срески начелник према чл. 14. истог закона и чл.26. правила за извршење тога закона. Што се, пак, тиче питања, да ли општински деловођа, може бити закупац општинских добара, стоји у истини, да њому ни чланом 71. ни чл. 105. закона о општинама то није изрично забрањено, а све што законом није забрањено, допуштено је чинити. Али у овоме случају општински деловођа није могао бити закупац општ. мерине (кантарине) са јодног другог разлога, а тај је, што је чланом 4. закона о оишт. мерини оиштинама изрично забрањено, да мерину могу издавати иод закуи. Право мер> ња и наплаћивања мсрипо могу вршитн јодино саме општине, преко поузданих заклетих мерача (чл. 3. пом. закона). Услед тога нама је чудно, како је у своје време надзорна власт и могла одобрити издавање под закуп општинске мерине. Према оваквом стању ствари по тужби деловође II. не може сс доносити никаква нова пресуда, пошто он. по закону не можо бити никакав закупац општинокс мерине. Самим тим отпада и питањо. да ли би он могао потписати пресуду, донету по његовој тужби.

Суд општине бистричке, актом својим од 5. I. 913. Бр. 15, упутио нам је ово питање : »Буџет прихода и расхода ово одштине за 1912 годину, враћенје од стране окружног одбора неодобрен услед тога, што јо протекао рок одређен чланом 131. закона о општина за одобравање буџета. Тим буџетом билајепредвиђена стопа прироза 102°/ о , али је код њега био тај случај, да од стране општинског одбора није био одоброн онако, како га је био продложио онштински суд, а порсц тога и општински збор није га одобрио онако како је био предложеп. Сад је суду нејасно, који ћс буџет огласити за извршан и коју ћо суму општииског прирсза разрезивати, да ли по ономе, как > је био предложен од стране општинског суда или друкчије, Моли се уродништво за објашњоњо по овомо предмету«. На ово пптање одговарамо: Баш због тога, што су се у питању буџота те општине размимоплазила у глодишту сва три тела, надлежна за њогов саетав : општински суд, одбор и збор, за жалење је, што он није могао бити размотрен и надлежно одобрен од више надлежне власти. Али кад је већ тај случај, онда, по нашом мишљоњу, треба огласити за пзвршан онај буџет, -који јо предложен од највишог тела у општини, даклс онај, који је изгласан од стране збора. Кад већ буџет нијо стигао да буде