Policijski glasnik

БРОЈ 4.

ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 31.

размотрен од надлежно више власти, онда мора остати у важности онај буџет, који јс прави израз тежња целе општине, а то потпуно одговара и самоуправном духу закона о општинама. Тихомир Бајић, благајник општиие јабучке, пита нас, колика такса припада свештенику за опело и пратњу. На ово питање одговарамо: Таксе за разна свештенодејства одређене су у члану 8. закона о уређењу свештеничког стања (в. Полициски Зборник стр. 1115). По тач. 11 тога члана плаћа се: „За велико опсло с водицом од лица, која плаћају више од главнице, 4 дин. Од лица, која плаћају потпун данак, 3 дин. Од лица, која плаћају испод главнице, 2 дин. По тач. 12 тога члана плаћа со: »За мало опело с водицом (испод 7 година узраста) половину онога што је прописано за велико®. По тач. 16 тога члана плаћа се: »За спровод до гроба на сваког свештеника, колико се њих позове као и на надлежног свештеника и ђакона по 3 дин.". Ако се уз то врши по захтеву Фамилије умрлога и читање псалтира и прекад над кољивом, онда се још плаћају и таксе из тач. 18 (4 дин.) и тач. 1 5 (0'20 д.) поменутог члана. Према данашњем закону о непосред. иорезу сматра се, да главницу плаћа онај, који плаћа преко 15 дин. непосредног пор за, рачунајући ту и порез на личност; испод главнице онај, који нлаћа испод 15 динара, а главницу или нотпун данак плаћа онај, који плаћа тачно 15 дин. (в. Ппуке и Обавештењ а Днм. С. Калајџића, стр. 640).

На пнтање суда општ. јабучко од 12. 1. 913. Бр. 49 извоштавамо га, да ће по томо питању наћи одговора у бр. 1. Полициског Гласника за ову годину, где је дат одговор на једно слично питање суда општине јагњилске.

На питање општине обреновачке, у срезу нишавском, од 16. I. 913. Бр. 76. изпештавамо га, да ^е одговор на своје питање на^и у 2. броју Полициског Гласника за ову годину, где јо дат одговор на слично питање суда општине лопушничке. На питањо суда општ. гулијанске од 28. XII. 912. Бр. 1878 извештавамо га, да му је питање непотпуно, јер се ништа не јавља, да ли је буџет то општине, чији је прирез проко 50°/ о , ишао Г. Министру Финансија на одобрењс и каква јс била његова одлука. м. п.

ОДЛУКЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА И КАСАЦИОНОГ СУДА

Један случај спора из закона о дневници и подвознини и селидбини државних чиновника и служитеља. Н. Н. началник среза Г. указом од 10 јула 1912 године, премештен је по потроби службе за секротара начелства округа Б. По доласку на ново опредељење Н. Н. поднео је рачун Министру Унутрашњих Дела и тражио да му се на име дневнице, подвознине и селидбине за њега, породицу му и ствари исплати 337 динара. Он јо путовао железницом. Благајна Министарства Унутрашњих дела није му признала овај рачун у целини, већ је нашла, да њему за ово путовање и сеобу припада свега 143 динара и то: од Крагујевца до Чачка по најкраћем путу који по службеном даљинару износи 50 километра, рачунајући по Г50 дин. од километра, 75 дин. (чл, 9. под 1. и чл. 16 под 6. зак. о дневници), и на име дневнице за њега и породицу за 10 часова путовања 18 дин. (чл. 5. под 2. и чл. 16 под 6. закона). Сем тога за паковање и распакивање ствари 50 динара. Ово мишљоње усвојио је и Министар Унутрашњих дела и решењем својим од 8. соптембра 1912. г. Б№ 5169, одбио исплату поднесоног рачуна. Противу овога решења Н. Н. изјавио је жалбу Државном Савету, наводећи да исто не одговара закону о дневници, подвознини и селидбини чиновника, по коме, као и по објашњењу Главне Контроле од 27 августа 1897 год. Бр. 15641 и од 19 децембра и. г. Бр. 21505 прсмештепи чиновници имају првенствено путовати железницом или парабродом, а колима тек онда кад нема ни железнице ни параброда. Државни Савет нагпао је да- је рсшење Министрово на закону основано. Одлука од 15 јануара 1913 г. Бр. 148.

Сеча општинске и сеоске шуме, сем оне за домаћу потребу, не може се вршити без одобрења надлежне шумске власти. Збор сељана села С. доноо је 3. јуна 1912 г. одлуку да се јсдан део сеоскс шуме исече, и отуда добијени новац употрсбп за исплату дужне и токуће порезе коју то соло дугујо на своју шуму и утрину. Ова одлука послата је Државном Савету на одобрење у омислу прописа тач. 3. ч)т. 33. закона о општинама. Државни Савет није одобрио ову одлуку, с тога што се према чл. 69. закона о шумама — сем ссче шуме за домаћу употребу — никаква друга сеча шуме но може одобрити без одобрења надлежне шумске власти и да одобрење за то треба да, се заснива на стручном извештају и мишљоњу надлежне шумске управе. Одлука од 15 јануара 1913 г. Бр. 151. К. И. Б.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ

Т Р А Ж Е С Е Загорка, кћи Трајка Савића, из Врање, која је становала у Београду код сиоје рођаке Тамјанке Миленковић, отишла је од куће 1 1 овог моца и до данас се није вратила, нити се о њој што сазнало. Стара је 17 год., висока, плава. Акт Кварта Палилулског Вр. 240. Савке Цветијевић, родом из Вал.ева, која је послуживала код г. Николе Петровића, чиновника Привредне Банке, у Београду, нестало је 12 овог мсца. Стара је 10 год., има тргааву косу, матроски капут и плаву сукњу. Акт Кварта Дорћолског Вр. 2 28.

МАНГУП СТОКА Код Митра Белановића, из Власанице, налази се једно мушко мангуп ждребе, маторо 5 месеци, длаке доратасте, по челу мало цветасто. Деиеша Начелника Среза Поцерског Бр. 277.

УБИЈЕН ОДМЕТНИК Драгомир Којовић, одбегли притвореник среза драгачевског, за кога смо у претпрошлом броју јавили да се одметнуо од власти, убијен је 19 овог месеца у селу Кривачи, општипе Вичке, среза драгачевоког. Убио га је Крста Туровић, жандарм из потере среза драгачевоког, која је била опколила одметника у кући Радомира Јевтовића. Друг убијеног — Драгутин Клисарић, родом из Губереица, ухваАен је жив овог истог дана у Губеревцу, такође од жандармске потере, и сада је у рукама влаоти — Начелника Среза Драгачевског.

П О Т Е Р Е Михаидо Вучићввић, пригвореник Начелства Округа Чачанског, побегао је из чачанске окружне болнице ноћу између 21 и 22 тек. моца. Родом је из Давидовца, среза качереког, стар 2 0 год., повисок, по челу иовређен. Депеша Начелства Округа Чачаноког Бр. 6 5 0. Владимир Јаковљевић, ооуђеник Београдског Казненог Завода, који је иобегао са ооуде новембра месеца прошле год., није ни до данао нронађен, и ако има неоумњивих података да се крије по разним варошима у унутрдшљости Србије. Он је, шта више, толико дрзак да слободно пише писма својим познаницима, а пре неколико дана преко једног овдашњег лиота обратио се и оамом управнику Београдоког Казненог Завода, хвалећи се сеојим