Policijski glasnik

СТРАНА 50.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 7.

вања, може рећи да је најнеобрађеније и најнепознатије у нашој старој историји. Ово нарочито вреди за време које је претходило стварању праве српске државе под Немањићима. Извори овог времена веома су непотпуни и непоуздани, а понекад и противречни. То су поглавито списи византијских писаца, који нам у својим делима износе породично и племенско уређење Јужних Словена у опште. Тек доцније, са лојавом наших писаних споменика: хрисовуља,летописаи уговора појединих владаоца са Дубровчанима — у којима се често налазе и поједине одредбе законског и управног карактера —• долазимо до позитивнијих, али још увек непотпуних података, о нашем старом државном уређењу. Круна ових споменика, најбољи и најпотпунији доказ старе српске културе, славе и величине, јесте познати Душанов Законик (Закон Благовернаго Цара Стефана), који по извесним својим основним одредбама личи у многоме на данашње уставе. Захваљујући овоме Законику, ми смо данас, у стању да доста приближно реконституишемо слику дрЈкавне управе у старој српској царевини, и да одредимо задатак и надлежност управних органа Душанова доба. Поред многих драгоцених података, које нам Законик пружа о цркви, властели, народу (пуку), својини, трговини, државним ариходима, личној и имовној безбедности и судској организацији у нашој старој царевини, он нас још упознаје и са њеном иоделом у иогледу административном. То се јасно види из ових његових чланова: „Повелева царство ми. По всех земљах, и ао градовех, и ио жуиах, и ио краиштех, гусара 1 ) и тата 2 ) да нест ни у чијем иределу. И сим — зи образом да се украти татба и гусарство. У којем се селе нађе тат или гусар, то — зи село да се расие, а гусар да се обеси стрмоглав , а тат да се ослеаи, а госиодар села того да се $оведе свезан ка царству ми и да илаКа все што је чинил гусар и тат от исирва, и иаки да се каже како тат и гусар^. (Чл. 145). „Такожде кнезове, и иремиКурије и владалци и иредстајници и челници који се обретају сели и катуни обладајуштеје, ти — зи вси да се кажу образом више иисаним аште се најде у њих тат или гуса р«. 3 ) (Чл. 146). Несумњиво је, према овоме, да су као уиравне јединице у Душановој царевини постојале: 1. Земље (области). 2. Градови. 3. Жупе. 4. Крајишта (пограничне жупе). 5. О.ГКатуни (сточарска села). Задржаћемо с-е, за сада, само на градовима и њиховим уиравницима који су,

Ј ) Разбојнпк. ' у . "раквнЦк'-СтеФана Душана Цара Српског од аковића, стр. 232. Ј*" ^ Џ &

као што ћемо доцније видети, били прави државни чиновници са врло великом надлежношћу. * * * Као политичка, војна, трговачка, занатска а у многомо погледу и културна средишта, градови су заузимали врло важан положај у старој српској држави, и уживали многе, понека^врло велике повластице. Ове повласти^е, расуте по појединим владалачким хрисовуљама, утврђене су укупно чл. 137 Законика, који садржи ову одредбу: »Хрисовољи царства ми што су учињени градовом царства ми, што им иише, да им нест вољан иовторити ни госиодин цар ни ин кто. Да су хрисовољи тврди"-. 1 ) Сличну одредбу налазимо у чл. 124. Законика и за освојене грчке градове: у ,Градове грчци, којех јест иријел госиодин цар, што им јест учинил хрисовуље и иростагме, што си имају гдје и држе до сијега — зм сабора, то — з и да се држе и да им јест тврдо, и да им се не узме ништо". Повластице, о којима је реч у овим члановима, обухватало су, поред ослобођења од разних дација, терета и т. п. и унутрашње уређење градова, допуштајући им, у већој или мањој мери, локалну аутономну управу. У старој српској држави било је три врсте градова: а) ириморских, б) царских и в) жуиских. Приморски градови, т. ј. градови на Јадранском Прим^рју, имали су, у погледу свога унутрашњег уређења, изузетан — повлашћен — положај у нашој старој цржави. Њихова локална управа била је потпуно аутономна; ималису чак и своје локално законодавство. Данас нама ово може изгледати као аномалија, али је у средњем веку то била најобичнија појава. »Србија средњег века — вели г. Новаковић — није била ни издалека сва под једном влашћу, и ако је бижа апсолутна монархија. По самом времону и по вези са старијим традицијама из римсковизантијског доба, у самој тој апсолутиој монархији било је много автономних установа, за које све ми данас и не знамо. ....Али је у Србији средњег века било и иравих иотиуно автономних области, које су, стојећи само под врховном краљевском влашћу из Србије, иотиуном самоуиравом владале. То су били градови у Зоти и у приморју, као Котор, Будва, Бар, Улцињ, Скадар, Дриваст, којисусви имали своје ст-атуте. Власт је градска по тим статутима ишла често веома далеко, а те су статуте, порекла домаћега 'али старијега, српски владаоци признавали уговором или другом каквом погодбом онда кад су примали врховну власт над тим градовима. Уз те градове ишла је увек њихова област, већа или мања, која

] ) 11о г. Новаковићу, данашњим јвзиком овај би члан глаоио: «Нико не може предругојачити на горе оне повластице што оу царским градовама подарене; исто им пише, није властан пзменити ни цар нити ико другп. Повластице су непромените". (Законик, стр. 228.).

се држала с градом и у којој је владала градска управа«. 1 ) Царским градовима обично су се називалм освојени грчки градови, а жуиским они који су били средишта жупа. И јодни и други били су насељени трговцима, занатлијама или рударима (у рударским местима), којо Законик назива грађанима, и који су били иотпуно слободви људи, јер нису припадали ни властели ни цркви у погледу економном. Да су и ови градови, или бар најзнатнији међу њима, уживали врло велике повластице у погледу св :>га унутрашњег уређења, утврђујо со извесним позитивиим Фактима. Тако је несумњиво да су градови: Ново Брдо, Рудник, Призрен и Смедерово ковали новце са својим потписима, које су право у средњем веку имали само независни господари или самостални градови. 2 ) У једном заветном писму од 4 септембра 1434 год изриком се помиње закон града Новога Брда. Нокакав монах Саватије, уступајући половину цркве и куће нопу Богосаву, додаје: и да ју он има и нигово дете и унуче и род по роду у баштину до века ио закону града Новога Брда«. 3 ) Да ли јо овај закон постојао и за време Душаново, или јо потоњег порекла, непознато је, али из њога несумњиво излази да су и градови у унутрашњости средњовековне Србије — а не само на Јадранском Приморју — уживали знатну самосталност у погледу свога урсђења и управљања. Детаљи о овој самосталности. као и о управи по градовима, непознати су нам. Из законика видимо само то, да су они са својом околином — предграђем 4 ) образовали засебне управне јединице, којима су управљали специјални управни органи — кефалије, кеиалије или ћефалије. Називи ови грчког су порекла. Утицај византинизма био је веома јак у старој српској држави, а нарочито за вроме Душана, који се трудио да своју царевину уреди по угледу на византијоко државно уређење. Отуда је и већина државних службоника у његово доба имала чисто грчке назив® као: логотет, севастократор, Кесар, кефалија, севаст, ирахтор и т. д. Објашњујући чл. 63. законика, у коме је реч о кефалијама, г. Новаковић вели за њих ово: в Кеиалије, кефалије или ћефалије звали су се главари градски ; они су били отарешине по градовима и по градској околини или области. Земља оо, у оно време, делила на градове и жупе. Градови су били, понајвише, цареви, и у њима су цареви држали своје Кефалије (позније

г ) Законски Споменици Српских Држава Сродњег Века, прикупио и уредио Стојан Новаковић, издање Српске Краљевске Академије (Предговор). 2 ) Законски Споменици, стр. VIII. 3 ) Законски Споменици, отр. 88. 4 ) Према објашњењу г. Новаковића, реч град у старо време значила је, не само утврђење као данас, већ и утврђење и насеље у њему и око њега (Видети Град, Трг, Варош, у Наставнику за XIII год.).