Policijski glasnik

СТРАНА 106.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 14.

за своје удомљер>е, обратити томе наследнику већ целој задрузи. 1 ) Законодавац гобори нарочито о удомљењу удовице стога што је његова намера била да со задруга постара да се удовпца, разуме се ако јо у годинама да се још преудати можс, удоми, а та намера објашњава со и самим моралним обзирима. Да примотимо да на удомљење удовица има право и онда, ако се је она Фактички преудала, само ако нијо из задруго опремљена. 0 томо има и једна одлука Опште седнице Касационога Суда од 2. Јануара 1890., бр. 4829,. 2 ) Разуме се да само она удова има право на удомљење која има и право на издржање, а то је удова чији је муж бпо члан дотичне задруге, који је, дакле, не само био са осталим задругарима сроднпк и са њима заједно живсо, већ који је, огим тога, пмао и удсла у задружној имаовини. Овде се поставља сада ово питање: какве је гарантије дао законодавац удови и девојкама за њихово право издржања и удомљења? Да узмемо прво случај удовице која, по §. 523. Грађ. Зак., има на заоставштини свога мужа удовички ужитак. Прво питање које се ту поставља ово је: да ли удовица узадрузи, у колико је реч о њеном ужитку, има право деобе, опако исто као и удовица у инокосној кући за коју §. 414. Грађ. Зак. вели да има лраво оделити се, ако се не би могла сложити на уживању мужевљевих добара са децом мушком или женском, или са родитељима његовим или браћом и сестрама ? Код овога питања мишљења су подељена. По наглим писцима, а на име по А. Јовановићу 3 ) и А. Ђорђевићу, 4 ) удова у задрузи нема право одвојити онај део мужевљове заоставштине на којем она има право удовичкога ужитка. А на примедбу да право удовичкога ужитка може бити илузорно, ако јој се деоба не допусти, за случај да задругари њој чине 1 ) У овом смислу и одлука Опште седнице Касационог Суда од 11. Јануара 1890. год., Бр. 4829/89., забележена код Г. Никетића, ор. с11., стр. 336.. 2 ) Овако је ова одлука забележена код А. Јовановића, ор. сИ., стр. 92., прим. под 1., док, међутим, код Г. Никетића, ор. сИ., стр. 336., имамо овакву забелешку: (( 11раво које удовица има по §. 525. Грађ. Зак. законска је обавеза задруге, и на задрузи лежи терет доказивања испуњења те обавезе, кад се њено испуњење оспорава. — О. о. 6. Октобра, 1889. год., Бр. 3098. - О.о.с. 11. јануара, 1890. год., Бр. 4829/89. и . 3 ) Историјски развитак сраске задруге, стр. 92. и 104. «Објашњење §.414. Грађ. Зак. од 6. Јула 1853. ВЈо 539 (Збор. III. 54), вели А. Јовановић (ор. сИ., стр. 104.), ваља схватшти тако: да удова у задрузи има права на уживање мужевљевог дела подједнако са његовим законим наследницима, али ие и ираво на део^у тог дела за своје издржање. Кад 6и се то право признало задружним удовама, била би потписана смртна пресуда нашим задругама )} . 4 Ј Наследно ираво, стр. 133.: (( Удовица није власна сама тражити деобу задружне имовине ради истављања дела мужевљевог те да она сама њиме управл>а и ужива га. То би било очигледно противно јасној тежњи законодавчевој да задружно имање одрлш увек у заједнпци. Из те тежње закоподавац крати и самим задругарима, сусопственицима задружног имања, да се због мало важних узрока (н. пр. заваде) деле (в. законод. решење 22. јуна 1846. г. В. № 270. испод §. 492.). Следствено много мање допушта удовици да деобу задруге тражи«.

живот у задрузи немогућни.м, Г. А, Јовановић одговара да се тада удови мора признати право на издржавање у новцу из задруге. Само, додаје Г. Јовановић, пошто удова у задрузи, и поред удовичкога ужитка, има за дужност да у задрузи ради, то би се, у таквом случају, удовичко пздржање морало свести, помоћу вештачке оцене, због тога што задруга губи услед одласка удове из задруге која, на тај начин неће у задрузи више приврсђивати. Г.Јовановић наводи у смислу мишљења да удова нема права на леобу задруге и једну пресуду Ваљевскога Првостоп. Суда од 23. Октобра 1872. год. бр. 24.642., којом јо удова добила право на издржавање у новцу ван задруге пошто јо доказан био рђав жнвот између ње и задругара, а деца су и даље остала на делу очевино. Противно овом мишљењу да удова нема права на деобу имамо једну одлуку опште седнице Касационога Суда од 17. Децембра 1894. год. (бр. 9.979.), наведена код Г. А. Јовановића, у поменутој књизи (стр. 104. и 105.) којом јо удови признато право на деобу, и на основу том допуштоно јој да једну половину дела умрлога задругара, њенога мужа, издвоји кагсо би нањој могла вршити своје право ужитка, а друга половина остала је у задрузи ради издржања малолетнога детета, наследника. Дакле удова је овде добила деобом право ужитка у натури а не у новцу. Живојин №1. Пери-ћ. (НАСТАВИЋЕ СЕ) ... .... 0 ИСТУПИМА од Д-Р ТОМЕ ЖИВАНОВИЋА

(НАСТАВАК) 3. Ако би елуга непослушан или иначе рђавог владања био, иди би ое с укућанима евађао, газду, газдарицу и остале вређао и псовао, или би чељад домаћу развратностима којекаквим учио, или би руку на господара и газдарицу дигао, у колико то не би'прелазило у ред других већма казнимих дела". а) Радња се саетоји дакле у рђавом владању, свађа.њу с укућанима, вређање газде газдарице и осталих укуАана, учењу домаИе чељади развратностима или дизању руке на газду или газдарицу од стране слуге. б) Ако бм се која од наведонпх радњи појављивања према околностима као какво кривично дело, онда бп пступ нз § 355. т. 3. био консумиран овим кривичним делом, т ј. постојало би само ово кривично дело. Иступ из § 355. т. 3. налазио би се дакле прома њему у односу супсидиаритета („§ 355. т. 3. у колико то не прелазило у ред других већма казнених дела"). Тако вређање је увек теже кривично дело, била увреда преступна или иступна, те га је законодавац само услед нспажње увео у § 355. т. 3. в) Кривац. — В. IV 2.

г) »У свима овим случајевпма, веди се у § 352. а1. 3, која се односп на сва три иступа из овог §, стоји господару на вољи таквог слугу по издржаној казни опет к себи узети или отпустити®. VIII. Истуи из 457 к. з. — „Газда, који слугу свог за аетнаест дана. од како га )'е иогодио, иолицајној власти не иријави, да се казни, вели се у овом §, у новцу од три до шест цванцика. 1. Радња се састоји дакле у неиријави слуге иолицијској власти у року од иетнаест дана, од како га је иогодио. а) Прпјава треба наравно да је учињена код ма длежне полицијско власти. б) Рок од петнаест дана почиње, да тече од дана, кад је слуга ступио у службу, а но од дана, кад је уговор закључен, јер према чл. 9. Правила о односима слугу и њихових газда од 22. септомбра 1904. год. обавеза на пријаву почињи тек од дана ступања у службу. Према чл. 17. прав. о односима слугу и газда, слуга јо дужан, да достави власти за непријаву. За ово недостављањс прописана је иста казна као и против газде за непријаву слуге. 2. Овај иступ је свршен, чим је протекао рок од петнаест дана. Он дакле није трајно кривично доло. Према томе и рок заетарелости почиње одмах да тече 1 ). 3. Кривац. В. IV 2. IX. § 356 а к, з. — Овај § гласи: Ђ Што год је у иредвиђеним иараграфима. о слуги казано, разуме се и о женскима, гојн служе" г ). В. V. 1. X. Истуии из к56 6 к. з: — »Влижа оиредељења, всли се у овом §, и све оне мере, које нису аредвиђене овим законом или у колико би се иотребно, да се тачније боље и савршеније уреде у оиште односи и служба слугу, слушкиња и њихових газда, као и оних, који буду као иосреднчци стално и иначе набављали слуге и слушкиње, ироипсаће Министар Унутрашњих Дела. Кривице учпњене иротив ових иравила, казниИе се до 30 дана затвора или 1511 динара (< . Ово јс дакло један бланкетни параграФ. Иступи, за које је у њему прописана казна, и којн су у њему наговештенп у најопштпјим цртама, предвиђепн су у Правилима о односима сл,угу и њ>ихових газда, од 22. сеитембра 190(1. год. издатим од Манистра Унутрашњпх Дел.ч на основу §-а 356 б к, з. Ти су иступи :

') IX. С. 1910. Бр. 1461 узима ногрешно, да је овај иступ трајно кривично дело («Истунна кривицп из § 356, вели К. С. ту, на име кад газда слугу з.ч петнаест дана од пријема у службу не упише, па и после тога све дан по дан пропушта то учипити, Јесте трајна кривица"). За то је погрешно и његово мишљење о почетку рока застарелости, на име: «да застарелост за дело из § 356 к. з. почиње теНи од дана, кад јс газда слугу отпустио, ако га дотле нијо никако уписао; а ако га је уписао, али по протоку прописнога рока, онда застарелост почнње од дана таквог одоцњења уписа". В. Урошевић 364. 2 ) „Овом параграФу, вели ЦениН (856), дало је повода, што су се неки, кад их је власт ухватила да млађе по стајаћем пропису, не уписују, изговарати почели, да закон само о слугама говори, а но, и о слушкињама".