Policijski glasnik

4

е^РАНА 164.

П0Ј1ИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

\ ВРОЈ 21.

зато, да се прошњом о трошку народа хране" (просјачење). а) Законодаиац пијо одредио појам просјачења, из чега излази, да меродаван појам истога у обичном говору. На име просјачење је обраКање без одобрења власти на какво страно лице због стварне или тобожње оскудице ради унаиред неионуђене милостиње (дара, иомоћи) у новцу или каквој другој ствари од новчане вредности било за себе било за какво лице, за чије се издржавање молилац на основу закона. има брипуги 1 ). 1° Не би било према томе просјачења, кад се тражена милостиња не би имала састојати у новцу или у каквој ствари од новчане вродности, кад би се н. пр. она састојала у давању преноћишта или чаше обично воде 2 ). 2° Милостиња треба да се тражи од лица, које јс страно молиоцу. Оно му је страно, кад према њему не стоји ни у каквом ближем односу, на основу којег се тражсњо домоћи појавл>ује према владајућем обичају као оправдано 3 ). Вттпд признаје неоправдано само дво групе лица, тражењо помоћи од којих није просјачење: сроднике. у колико со данас још појављује као морална дужност помагати своје оскхдне сроднике, и лица, од којих се тражи дар као нека врста екивалента за раније учињене услуге или за доказано иријатељство 4 ). 3° Ако се тражи милостиња за лице, које јо страно молиоцу, не постоји дакле просјачење, већ просто скупљањо прилога (н. пр. за штрајкаше 5 ). Но било би просјачења, кад би се тражила милостиња за какво страно лице, које издржава молиоца, јер он тада тражи молостињу и у свом сопственом интересу 6 ). 4° Ако јо милостиња (помоћ) у напред понуђена, но би дакле било просјачења. Тако но би било просјачења, кад би ко понудио извесном сиротиом пролазнику ношто и овај је то примио, или кад би со ко обратио ради помоћи општинској сиротињској благајни или каквом јавном заводу за доброчинство''). б) Просјачоње нијо кривично дело ио занату'). Вез значаја је прома томе, колико је пута извршоно. Но има с.о узети, да постоји једно кривично дело, и ако је просјачење више пута извршено, да је дакле овде број извршења без значаја, с обзиром наначин изражавања у закону 9 ). (НАСТАВИЋЕ св)

] ) Уп. Ргапк § 361 IV, СНзћаизеп § 361 4 а, ВгпсИпс/ 2 913, V. ИвгI § 190 I. 2 ) Уп. Ргапћ § 361 IV (I. 8 ) Уп. Ргапћ § 361 IV ћ, ВтсЧпд 2 916. 4 ) Стр. 916. 5 ) Уп. Ргапк § 361 IV а. Прот. V. Шрре1 01е ^(гаГгесћШсће ВекатрГип^ (Јез Ве11е1пз 10 и В. Веа. Т. 2 1"0., према коме је и тада могуће просјачење. Према некима (О А 39 181) чак ни је просјачење ни скупљање прилога за штрајкаче од стране њих самих, 6 ) Уп. Ргапк § 361 IV а. 7 ) Уп. Ргапк § 361 IV с, Оићаизеп § 361 Ј? 4 а. Према ВгпсЧпд-у (915) у овом другом случају (за који иначе узима да је у њему по правилу противправност искључена, пошто молилац остварује тада тражбено право) могуће је просјачење, а оно ће постојати тада, кад молилац није у нунЈди или бар он сам не мисли, да је у нужди.

ПОУЧН0 ~ ЗАБАВНИ ДЕО ИЗ СОДОМА И ГОМОРА Ако сге, кадгод, идући равним царским друмом из окружне вароши П. ка варопшци Ј., свратили, уз пут, с колима пред механу села Р. ради одмора, могли с/ге тада, поред старог, гојазног каФеџије цинцарина, и поред пеколико обичних сељачких тнпова, прпметити и једну необичну л^удску прилику. Омален, дежмекаст, крупних закрвављених, исколачепих очију, ниског чела, и јако испупчених јагодица., седи, у извешталом блатљавом п иолу-иоцепаном сел>ачком оделу, средовечан човек, п гледа у вас пепријатним, поготову насртљивим пијаничким погледом. Пред њнме је, на, сголу, пуно испражњених боца и полића. Ма кад ту дошли, он је увек ту. Да ли зато пгго је омрзнуо на цео свет, или што је цео свет омрзнуо на њега, он редовно седи сам. Ако упитате кога, ко је то, казаће вам: »то није човек, јер га је похота избацила из редова људског друштва; није ни животиља, јер и у већине животиња има породичних обзира и осећања; то је чудовиште! Он је силовао своју рођену кћер!« Ви ћете тад устати као опарени од стола, погледаћсте у пијанца забезекнутим погледом, каквим се не гледају ни најокорелији разбојници, ни животиње; исплатићете крчмару нервозно свој рачун, па сести у кола и наредити срдито кочијашу: „Терај из овог Содома и Гомора!«... * * * Мићун Касумовић био је син имућне сељачке породице. Младост је провео безбрижно, како се већ она у селу проводи: по селима, прелима, саборима, мобама, жетвама, бербама и комишањима. Окретан, наочит, а, уз то, добар играч и весељак, он је био љубимац сеоских девојака. Због њих,

8 ) Прот. ВгпсИпд 914, према коме тражење милостиње једанпут или више пута није просјачење, ако се не врши у виду заната. 9 ) Тако ОГаћаизеп § 361 № 4 в., V. Нгрре1 12. Прот. ОррепћоГ §361 № 4и30, према коме би тада постојао реални стицај.

у неколико махова у мало што није и главом платио, нападнут од својих, сеоских супарника. Али захва.Ј >ујући својој жилавости и изванредној срчаности, пролазио је увек срећно. Чим је стасао за женидбу, родитељи га оженшие. За свог једипца изабраше најлепшу девојку у селу, и уведоше снаху у кућу. Брак Мићунов и Јеленкин — тако се звала невеста — био је срећан за читавих петнаест година. На годину дана после венчања, у кући се занија и колевка с женским чедом, коме наденуше имс Бојана. За читавих петнајест година, то је била једна од најзадовољнијих п најсрећнијих кућа у селу. Али, по истеку тог времена, свг пође у суноврат. Најпре МиНуну умре отац, а затим и мати. Очеви повериоци, дотле непознати, појавише се на суду с тражењем наплате и вишегодишњег интереса по „кратком поступку <( . Како их Мићун иије могао истовремено све измирити пз оно мало готовине, којом је расиолагао, то је једна по једна парцела имања излагана продаји, путем јавне лицитације. На тај пачин, за непуну годину дана, од некада великог и угледног имања Мићуновог оца, старог Чедомира, — не оста ни добра половина. Удар за ударом, стизао је дотле сиокојног и безбрижног Мићуна, и он беше немоћан, да одоли злој судбини. И, као што то обично бива, отпоче пити. 11ио је и вино и шљивовицу, и јутром и вечером, и дању и ноћу. Редовно сам. Друштво људи који су га и увалили у материјалну пропаст, било му је мрско, несношљиво. Изнајпре је приступао пићу свесно, у намери да заборави на својс породичне недаће, и да, бар тренутно нађе себи олакшања. Доцније, када је свесна навика постала страшћу, он није пио што је то хтео , већ што је морао. Дотле је вољно тетурао по рубу провалије, а одтад је и последња врвца која га је везивала обзирима за свет и породиЦу, била за навек прекинута, и он је стално тетурао по блату на дну оне црне и ужасне бездане која се зове иорок. Он који се дотле