Policijski glasnik

СТРАНЛ 284.

ПОЛИЦИЛСКИ ГЛАСИИК

Г .РОЈ 36.

0 ИСТУПИМА од Д-Р ТОМЕ ЖИВАНОВИЋА (НАСТАВАк) 2° Или у одвођењу елентричне струје бе .Ј ирисвајања исте. Електрична струја се дакло од законодавца сматра као ствар, те је повреда исте могућа. Повреда се састоји у томе, што се туђа струја одводи на штету другога, не прелазећи ни У чију својиву. Поврода електричне инсталацијо и струје је дакле једна нарочита врста повреде ствари. Да би она била иступна, потребно је за разлику од обично повродо ствари, да штета није већа од четрдесет динара. Ако је већа, поврода је преступ, н она је прсдвиђена у § 292 к. з. 2° Противправност („противзаконо") јо изрично унета у појам овог иступа. б) Кривац. — Виност је потребна. по1пто је ово доло и преступ одн. злочин. и то : 1° Код повредо електричне инсталације потребан је умишљај. Он се састоји у свести, да се инсталација повређује противзаконо, пошто је противправност специјалан олеменат овог кривичног дола. 2° А код одвођења електричне струје потребна је поред умишл.аја и намера, не да се струја уиотреби, јер би онда постојала крађа (§ 221 к. з.), већ да со тимо другомо штета причини. II Истуи из § 3 75 а к. з. —• Ђ Ко самовласно (без насиља), вели се у овом §, завати или ирисвоји што од земље оиштинске или иравителствене или оиштенародне, томе да се одузме- што је заватио, учињену гатету да наннади и да се назни од три до тридесет дана затвора, иа иотом да се уиути, да код суда иодигне редовну тужбу иротив онога, у кога се државини земља затекла, ако мисли да на исту јаче ираво има. Овако Ке се иостуиити и са оним, који 6и ириватно како добро на горњи начин заузео као и са оним, који туђу ливаду ирекоси, њиву иреори, ирекоиа, жито с туђе њиве или ма какав илод обере, иокуии и т. и.. у колико иоследње не 6и у други вид криваца ирелазило, у ком се случају ио другим оаредељењима казнити има. Ако се извиђајем ио овом делу утврди, да је кривица оитуженог застарила, у томе случају власт, која суди, ио оцени доказа одлучиће, која Ке страна као јача, остати у државини сиорног земљимти до свршетка сиора о својини, а слабију страну, ио ироиисима Закона о иостуику судоком у грађанским иарницама, уиутиГхе на сиор надлежном грађанск ом суду« (истуина. самоиомоИ). 1. а) Радња се састоји даклс у остварењу каквог свог ирава уирављеном на заватању оиштинског, дџжавног, оиштег ириватног земљишта или у кошењу туђе ливаде, иреоравању или ирекоиавању туђе њиве, или у збирању илодова с туђег имања или у к аквој другој иодобној радњи ирема овим илодовима. В. о самопомоћи ЖивановиК Посебни Део I § 23.

1° Без значаја је дакле, кавво своје ираво хоће извршплац да оствари оним радњама, дали право својино |„присвоји 1< ) или које друго. 2° Пијо потребно, да право, које извршилац хоће да оствари. њему заиста принада, Али је потребно, да, објективно посматрајући ствар, не изгледа потпуно безразложно мишљоње извршиочово, да ово право њогово постоји, што јо јсдно фактичко питање. 3° Радња троба дакле да се састоји у једној од наведених делатности јер би иначо постојала проступна самопомоћ из § 195 к. з. Самопомоћ из § 375 а к. з, је дакле јодна привилегирана (блажија) врста самопомоћи. Разлог за блажију инкримпнацију оних делатности ложи у нопостојању баштиноких књига, што дајо повода честпм споровима. 4° Без значаја је дакте, да ли је земљишто приватно, државно, општинско или опште, т. ј. у чијој јо својини. 5° У § 339 т. 1 к. з. говори се о захватању ссоских путева, даклс туђег земљпшта. Разлика између овог иступа и самопомоћи из § 375 а ложи у томе, што код њега није потребно, да је захватањо управљоно на остварсње каквог права. 6° Ако јс која од наведених делатности силом нзвршена, постојава и кривично дело принуде из § 194 к, з., које ће с исгупом из § 375 а к. з., бити у идеалном стицају. (НАСТАВИЋЕ ск) ПОУЧНО-ЗАБШШ ДЕО КО Ј Е КРИВ? (СВРШЕТАК) Тако је размишљао Павле, и, осећајући да му је савест потпуно чиста, отишао је мирно својој кући, и легао у иостељу, с намером, да сутра рано, чим сване, оде власти и јави за цео догађај! Но, на два сата иошто је заспао, зачује он споља лупу на свошм прозорима. — Ко је? — Власт. Отвори ! Несрећног човека нешто текну у срце. Сети се, у магновењу, и наласка мртвог Јована, и устезања воденичаревог да прими донети леш, и свога насилног уношења леша у воденицу, и ча-Мијушкових узвика: »Напоље! Напоље с њиме!... <( и неко мрачио, мучно предосећање опасности учинн, те му цео његов положај поста јасним. — Шта ћете? — упита, отварајући послугано врата.

— Да те воднмо у притвор. Онтужујеш се за убиство Јованово... — Ја! Ја убица! Јеоте ли ви прн себи? Та ја сам га већ мртва нашао, и да бих га сачувао, да га сеоски пси ноћу не разнесу, однео сам га на својим леђима у ча-Мијушкову воденицу... шта хоћете ви? Јесте ли ви при себи? — Хајде ти само с нама, па ако си заиста невин, надлежни суд ће те ослободити и притвора и одговорности... — Ево ме! Водпте ме! Али знајте, да, ако нема нравице на земљи, да има Бога и његове правде! Склепташе га, везаше и одведоше Из општине у »срез", из „среза« у првосгепени суд. Свака је инстанца вршила, по обичају, своје ислеђење... После ислеђења претрес. На њему ново ислеђење. За све то време оптужени, нп крив ни дужан, труне у притвору И као круна земаљске правде, дође судска пресуда. »Био је, према своме признању, на лицу места у време извршења дела; према исказу сведока Мијушка Н., воденичара, он је, оне ноћи, кад се дело догодило, доносио у воденицу леш убијеног Јована, молећи воденичара, да га негде »прикрије"; према исказу тих и тих сведока живео је у »очитом« и доказаном неприја гел>ству с погинулим због синора; нрема гласу полиц. увиђаја на оделу оптуженог било је крвпих мрља, које су накнадно брисане, што говори о намери укривања грагова казнимог дела <( , и, тако, редом, ннзао се основ за основом подозрења у разлозима судске пресуде, чнји је закључак гласио : двадесет година робије у тешком окову! Узалуд је оптужени доказивао, да с погинулим није лшвео у непријатељству ; да му је одело било крваво из иростог разлога, што је па својим леђима носио погинулог, крвљу умрљаног човека, дигнутог из локве крви; да то што је, дошавши кући, убрисао крв с одела, значи само, да је, као уредан човек, хтео своме оделу повратиги чистоћу, а не »сакривати трагове казнимог дела", пошто је п иначе, и сам мислио, чнм сванс, доћи власти и представитп јој цео догађај — све је било узалуд; заблуда је тријумФовала над истином; невин је гурнут у пропаст због другога.