Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

126 жив. ЖИВАНОВИЋ

знатно исправља, али говорити не смем без опасности. Желим да одеш Краљу, и сину и оцу, да даш израза мојим осећајима приликом овог атентата, казавши им, да сам ја у постељи (те не могу2) то учинити. Астма је узрок, а највећа пажња велика потреба. Она се овог пролећа код мене развија, као никад пре“.

То је било горњег дана после подне, и одмах се писац обрати маршалу двора, Мих. Рашићу, за обе аудијенције. Истога дана (25. јуна) маршал је био у стању да пошље овај одговор: „Господине "Саветниче, Његово Величанство Краљ Александар и Његово Величанство Краљ Милан врло ће вас радо примити с порукама г. Јов. Ристића бив. Краљевског Намесника, с тога изволте доћи у двор сутра у 11. сати пре подне. Примите ит, д.“

У заказано време, био је писац, у својству изасланика Јов. Ри· стића, у двору и није дуго чекао на пријем, који је био у соби десно од салона у старом двору. Краљ Александар, саслушавши изјаву, која је била у смислу датог упута, одговорио је да захваљује старом пријатељу династије и радоваће се да скоро буде у могућности да га Краљ и лично види. По том се, и не седајући, Краљ удаљи, да уступи место Краљу Милану, који се видео кроз отворена врата у другој соби. И њему је писац исказао сличну изјаву, као што је и Краљ Милан слично К аљу одговорио; али је одмах позвао Ристићева изасланика да седну уз један близак сто, упустивши се у врло детаљан разговор о атентату, питајући писца о. д. где је он био кад се атентат десиог Од самог је Краља Милана чуо писац том приликом, да је он, идући с колима месту где се атентат десио, видео атентатора са револвером у руци и казао Лукићу ађутанту: „Лукићу, онај човек држи револвер !“ За тим је, очевидно задовољан овако по њега срећним исходом атентата, Краљ Милан почео набрајати атентате на разне владаоце, који су при првом покушају успели, као и владаоце, који су били исте среће као он, да га сви досадашњи атентати промаше. Најпосле је, устао и позвао писца и одвео га чак у своју спаваћу собу, у десном крилу старог двора, с прозорима што су гледали у нови двор, и показао му прслук, који је имао под блузом на себи оног дана, и на полеђини од чврсте свиле, која је, по његовом нахођењу помогла, да куршум склизне, како га је косо погодио у леђа. И доиста, на ланеној кошуљи, коју је такође показао, видела се јасна црвена мрља од крви, коју је притисак зрна из коже истерао. После повратка у исту собу, Краљ Милан још једном захвали Ристићу на пажњи додавши, да му писац исприча све што је чуо о томе како је атентат извршен, и да ће гледати, кад то буде могуће, и ако то стање здравља Ристићева допусти, да га и лично посети. За тим је писца љубазно отпустио.

Свршивши овако повољно своју мисију, писац право из двора оде Ристићу и саопшти му све шта је чуо и видео.

Ристић је могао бити задовољан исходом овога својега додира са двором, као и писац овом необичном мисијом, после чега је за њ настала опет пенсионарска монотонија, у којој он траје своје дане, ево већ шеста година !