Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

132 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

у ово време с Краљем и Председником говори, и позове и писца да пође са њим, на сваки случај. Јавивши се Нишу, где је такође у двору био телефон, мин. финансија брзо добива Краљ Александра и пошто му саопшти да иначе „нема ништа ново,“ пређе на своју мисију придобијања новог Министра Народне Привреде и саопшти Краљу: да је господин Жаван Живановић пристао, да уђе у кабинет као Министар Народне Привреде, додавши писцу ћутке другу слушаљку, да би и он чуо шта ће Краљ казати. „Је ли било тешкоћар“ упитаће Краљ. Јесте, одговори Вукашин, али оне су савладаве. „Лепо, саопштите госп. Живановићу, да ће се указ о његовом наименовању потписати !“,.... Вукашин нешто ћуташе, кас да се мучио, да ли да каже Краљу да је и нови Министар ту, док ће најпосле превалити одговор: „Величанство, господин Живановић је овде, у телефонској соби,“ Писац држао је слушаљку на уву и тек је Вукашин учинио ово саопштење, осети се неко неразговетно говорење са неким иза леђа краљевих у Нишу, после чега Краљ, са брзином којом се одликовао, довикву: „Кажитегосподину Живановићу, да дође на телефон“.

Пристанак, који је дат, и пред Краљем поновном изјавом потврђен, учинио је безпредметним дуги разговор. Краљ је захваљивао писцу на његовој готовости да уђе у Министарство, и онако без системе избацио неке своје намере и, најпосле, казавши да не указ бити још данас (4. августа) потписан, позва новог Министра да још вечерас пође за Ниш. Писац умолио“ је Краља, да то може учинити дан доцније, пошто се свему своме није надао и није спреман за пут и дуже бављење од куће, пошто се није знало колико се може отегнути кли поновити бављење у Нишу. Краљ одобри.

Дошав у Ниш 5. авг. нови Министар призват је за краљеву трпезу, која је постављава увек у башти нишког двора, тачно ту где је прошле године 8. јуна Краљ Александар онако опоро примио писца у аудијенцији, да после тога изда налог, да се писац још истог дана протера из Ниша. И сад је писац стајао ту као Министар! Какав обрт, какав контраст! Ручкови ти, на којима је био, разуме се, и Краљ Милан, били су прости, грађански и без затегнутости. Разговори су вођени слободно и радо је примљена и по која шала. Краљ Милан и Краљ Александар задиркивали су овог или оног од дворана и министара, час за ово час за оно, а највише семпатичнога управника двора Јову Павловића, издевајући му имена, што је био знак особитог благовољења. Сами обојица, Краљ Милан код жене без жене, Краљ Александар кежењен, про“ водили су, што ми велимо: бећарски живот и упућени тако на своју околину, с којом су се опходили кад нежно и озбиљно, кад пак избацајући по нешто не баш ни нежно, ни озбиљно — нарочито Краљ Александар, јер је Краљ Милан умео држати свакога на пристојном одстојању. Одмах с почетка, на првом ручку, падала је реч о неком да је „репат“. Краљ Александар ће на једном покушати да новом Министру објасни ову дворску терминологију: