Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

КОМБИНАЦИЈА УМЕРЕНИХ ЕЛЕМЕНАТА НА ВЛАДИ 183

„Господин Живан (Краљ је писца ословљавао, као и све министре, махом по имену) сигурно не разуме како ми говоримо; „репат“ значи човека, за којим се вуче „реп“ од злоупотреба, ако је чиновник или иначе ма ко био“. И тако даље. Ако је ко од министара позват у вече на обед, онда је понављано све то штон у подне, а после обеда, као и у подне, село би се у хлад око 320сталог турског „шедрвана“ што је у сред баште, или, ако се вечерало под кровом, у трпезарији, онда у којој од две собе на источном углу нишка двора. Дворани су се, по свршетку обеда, одмах удаљавали, а дежурни је ишао у своју собу и био увек у приправности. Са краљевима су остајали само министри и разговор би се тицао поглавито државних послова, потписивали се укази, добијале се наредбе за ово или оно, давало објашњење о извршеним пословима. Донекле би ту присуствовао Краљ Милан, али се готово увек, пољубивши сина у чело, раније повукао у своју собу, но није ни он одмах легао, већ је, кажу, дуго још читао. Било је случајева, кад се н.пр. седело у соби, у дворцу, а неу башти да би се са неком хартијом у руци на једном вратио, да што као важну или иначе интересантну ствар прочита или каже свима. По том се видело, да Краљ Милан и ако је отишао, није спавао но је махом нешто читао.

Ваљало се са свим овим новим поретком упознавати и прилагођавати му се.

Упоредо с тим, ваљало је гледати и послове у Министарству и ући у њих. Заступник министра привреде Вук. Ј. Петровић, из својих побуда, пред наименовање писца, изврши нека пенсиововања, да не би, вели, нови Министар морао то радити. Свакојако, деликатна пажња. Но учињена је и једна погрешка: Вук. Петровић, према мишљењу Краља Милана, обуставио је рад и на ограничавању државних шума и разрешио комисије, које је Лозанић био наименовао. То 1е било с тога, „да се не уноси незадовољство у народ“, пошто је ограничавање шума, у коме су посредно или непосредно имали удела и понеки посланици, махом вукући „на народну страну“, доиста један мучан посао. Али то је био лосао важан и потребан, који је ваљало вршити и ако не баш безобзирно, ипак постојано и енергично. Идућег лета писац га је ипак предузео.

Извршен је, пред полазак у Ниш, и обичај представљања чиновника Министарства у Београду, у коме је дотадашњи заступник предао дужност новом Министру и начелницима објавио (4. авг. по подне) постављење његово, удаљивши се по томе. Нови Министар апеловао је на сарадњу и савесност начелника и чиновника свију одељења, да га помогну у раду. „Нећемо ништа обећавати унапред; нећемо предсказивати, говорио је Министар, да ће од сада наступити нова епоха у привредним приликама, јер су и сви претходници наши на овоме месту радили што су год боље могли, радили са вама заједно. М ми ћемо радити свесрдно и предано на овој преважној грани народнога живота и рада, на при-