Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

ЈОЗАН РИСТИЋ 145

Француској, Гарибалди у Италији, Бизмарк у Немачкој, Гледстон у Енглеској, и ево Кастелар у Шпанији, смирише се, да заспе свој последњи сан. Ови, што их сад, у неку руку случајно поменусмо не припадају сви ни истој категорији, ни нарочито истоме реду. Потомство ће их распоредити како треба. А ми — завршује франпцуски писац — који такође не можемо натраг од онога, што и нас заповеднички сутра чека, задовољимо се тиме, да поздравимо погребни спровод оних, који су уздржали век наш, да се не углиба у просташство...“

Оно, што се на крају деветнаестога века, по горњим речима, десило у Француској, Немачкој, Италији, Енглеској и Шпанији, које су земље погубиле своје велике људе, што су ударили печат на своје доба и на своју земљу, то се смрћу Јована Ристића дословице дешава у Србији. Са њим силази у гроб један од истакнутих сатрудника на делу васкрса и препорођаја Србије, која је, као држава нова, чедо Х1Х века. И што је главно, од тих знаменитих сатрудника, и знаменитих радника, који су се и у Србији истакли, мало ко остаје после Ристића и његових савременика, другова као и супарника. Још се види на хоризонту абдицирани Краљ Милан, али неће проћи дуго и ми ћемо видети, да и он, и ако још млад, игра своју последњу улогу, да ће и он поћи за својим савременицима столећа, коме по рођењу и раду и он припада. После њега настаће у Србији, са почетком ХХ. века, доиста права (ађија газа, на коју ће силна и невидљива рука Провиђења ударити свој тврди печат и многу судбу запечатити, Провиђење, које је уклонило толике знатне људе, као да благовремено уклања и знаменитијега од њих, Ристића, да очима својим не види оно, што са потмулом тутњавом, споро али постојано из дубине долази...

Но вратимо се својој мисли. Народ наш и ако није велики као народ руски, француски, талијански, енглески или немачки, он је, и овако сразмерно мален, дао доказа о својој великој животној снази, и вођен великим вођама свога ХЛХ. века, стао је у ред цивилизованих великих народа, са којима од векова живи у географској заједници. Па и ти Вођи српскога народа, који га предводише и у рату и у миру, и у борби за уједињење и ослобођење, као и у мирној, али исто тако трудној борби на путу цивилизације, културног и економског напретка његова, ти Вођи, велимо, моћи ће стати упоредо са великим вођама поменутих народа. Који народ у Европи и ван ове, преко својих репрезената, не знађаше за име и личност Јов. Ристића, као српског државника

Појава краћих или пространијих биографија Ристаћевих ван Србије, пада увек у времена, када се он истицао у знаменитим догађајима своје отаџбине, од којих је он био нераздвојан. Док је личност његова била први пут истакнута успехом при заузећу градова (1867.), ауторитет и глас његов, као државника, беше де-

Пол, Ист. Србије ТУ | 10