Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

ЈОВАН РИСТИЋ 147

Историји ће преостати, да даде свој суд и о сенкама, које свачији лик прате, па и Ристићев. Али једно се, ван сваке сумње, може још сада утврдити: да све разне, блиске и даље сведоџбе, које су о личности Јована Ристића и о његовоме раду потекле из пера руског, немачког, француског, талијанског, словенског и несловенског, својим примерном једногласношћу, и вазда у добром смислу, могаху постати само тако, што се тицаху човека неоспорно заслужна, који је својим личним особинама знатно надмашавао многе од савременика, човека часна и у својим делима истакнута. Само таква једна личност, ма и са толико разних страна посматрана, и са толико гледишта цењена, могаше ипак дати слику чисту и светлу, ничим неумрљану. Као таква, она ће прећа и у Историју и српски народ се њоме може поносити.

Ш.

Ближе о Ристићевој биографији. — Биографија Јована Ристића била је предмет и српских људи, кад нарочито, кад узгред, уз разне догађаје. Једна од најпотпунијих, за онолико колико обухвата живот и рад његов, јесте она од Јована Бошковића лрофесора Велике Школе, члана, Академије Наука, која носи наслов: „08. Ристић, животописне белешке“ од Јов. Бошковића. Ова је биографија изишла у календару „Годишњаку“ и у листу „Бранику“ бр. 124. од 20. октобра 1887. године. До те (1887.) године, она и обухвата живот и рад Ристићев. Непромењену и непроширену, прештампао ју је 1898. писац о. д. у нарочитој књижици, са кратким предговором. |

Друга, потпуна биографија, јер је писана после смрти Ристићеве, јесте она, која је из пера писца о. д. изашла 1901. године, У“ „Босанској Вили“.

Овој је биографији претходио некролог у „Вечерњим Новосшптма“ бр. 282., који је у томе листу изашао сутра дан по смрти Ристићевој, 24. августа 1899. и послужио је у многоме и савременим листовима и беседницима о погребу Ристићеву као тачан ослонац.

У Књизи 1. овог дела, у нарочитом одељку, који носи наслов: „Вођ Либералне Странке“ изнесен је рад Јов. Ристића од 1858. до 1868. како би се објаснио и његов избор за Намесника на Вел. Нар. Скупштини 20. јуна 1868. и његова појава на челу Либералне Странке, којој је, мимо све остале савременике, он постао вођ и на томе тешкоме, пуном части положају, остао све до своје смрти. —

Одатле, то јест од избора Јов, Ристића за Намесника 1868.

по све разумљиво у земљи, где се политичке слике и прилике сазнају и познају понајвише из простачке грдње и напада листова, који мисле да ће своје протекторе У толико боље истаћи у колико више наруже своје и њихове пол. противнике. И Јов, Ристић, за живота, није могао бити изузетак, а да и његова личност не буде нарочити објекат напада својих противника. И из тих напада савремени нараштај онда, на жалост, формира свој суд.

10%