Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

148 жив. ЖИВАНОВИЋ

па за свих даљих више од тридесет година, све до смрти његове 1899. изнесен је живот и рад његов кроз књиге овога дела.

Тај је рад нераздвојан од судбе Србијине, на коју Јов. Ристић тако непосредно утиче. Као и догађаји, који су се од 1858, на овамо десили, тако и рад Јов. Ристића пада у три засебна периода, од којих сваки обухвата по једна од Књига овога дела.

То је довољно јасно и опширно потврђено излагањима у све три претходне књиге.

Но на овоме месту и у одсеку, који се ближе бави личношћу Јована Ристића, ваља нам и засебно, сажето и у целости, изнети биографију његову, допуњујући је и податцима, нарочито из младости, којих нема ни у једкој од писаних биографија.

Е ж Јован Ристић рођен је срцу Шумадије, у Крагујевцу, год. 1831. дана 31. јануара, када је, поречма својега кума „и име своје донео“:. Рођење овога одличнога сина српског пада међу два тадашња знаменита успеха кнеза Милоша: између свечаног признања права народу српском у Србији (1830.) и проширења граница ондашње Србије (1833.); а то беху лепа знамења за доцнијега сарадника и на проширењу и државно-правних одношаја и граница срп. државе.

Оцу му је име Риста, а матери Марија. Отац је старином из Босне, а мајка је из села Синошевића у окр. рудничком, и још као девојка, почетком деветнаестог века, бегала је од Турака, и на лицу је до смрти имала белегу од турске сабље, коју је задобила при једном нападу бесних Турака на њено село. Отац Ристићев је зарана умро у Крагујевцу, а мајка у дубокој старости у Београду (1894.), дуго година почувана и подржана од својега сина, пошто је и сама, преудавши се по смрти првог мужа, и док јој син није стао на снагу, проживела чудан и буран живот.

Прво детињство провео је Ристић код родитеља у месту рођења, подносећи — нарочито по очевој смрти — оскудицу сиромаштине, које се често у животу сећао, а коју и у самом приступу својега тестамента помиње, благодарећи Промислу Божјем „што ме је, вели, из сиротиње подигао и на пут извео“. Ту у Крагујевцу свршио је и основну школу, каква се онда учила.

! Светитељи тога дана јесу: „врачи Кир и Јован“. Кумови старијих времена радо су давали младенцу име свеца, нарочито од рођенога дана. Тако је Ристић добио име Јован; а тако се, у недостатку писаних докумената, црквених и других, долази до дана рођења његова, пошто врачи Кири Јован стално падају 31. јануара. „Све сам чинио но узалуд, говораше Ристић, да у црквеним књигама рођених у Крагујевцу нађем трага о свом рођењу. Оно није уведено у књиге,“ Година рођења 1831. стално се наводи у свима биографијама Ристићевим, па и оној најаутентичнијој од Бошковића. — Даље причаше писцу Ристић, како су, кад се родио, наложили у кући велику ватру, која дохвати кућне греде и једва је угасе, што про-

изведе разна тумачења. — Из својега детињства Ристић је поред осталога говорио“

о том, како је ишао и бос, па једном приликом ударио ножним палцем о неки предмет, палац озледио „и по неколико корака ваљало је скакати на једној нози“. Овај случај мора да је био кеобично болан, пошто се писац сећа, да се Ристић,