Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

ЈОВАН РИСТИЋ 158

Петар Протић Сокољанин, Стеван Ћираћ (који је на Глав. Скупштини Омладине 1849. говорио о теми: „Хоћемо ли, можемо ли и смемо ли на Косово“), Димитрије Голубовић и још неки.

„А кад су они у јесен 1849. године о државном трошку отишли да доврше своје стручне студије у Германији и Француској, „Дружина Младежи Српске“ наставила је и даље свој рад и живот у ограниченом размеру, но и тако била је министарском наредбом у јесен 1851. угушена. Тада је председник „Дружине“ био пок. Радивоје Милојковић, а секретар и библиотекар био сам ја. Мој говор на последњој годишњој Скупштини штампан је доцније (1879) без мога знања у „Темишварском Гласнику“, о коме се мислило да је орган партије Карађорђевића, а ја сам тада био Министар просвете у кабинету Ристићевом...“

Већ у самом овом писму видимо више имена људи, који су, као и сам писац његов, играли велике и важне улоге у Србији, од којих је највећа пала у део Јов. Ристићу, једноме из дивнога јата „Дружине Младежи Српске“ из 1848. године. То су све школски другови; а ми смо у току овога дела не једном указали на важност другарства у доцнијем формирању политичких партија у Србији. Неоспорно је, и то потврђују доцнији догађаји, да је „Дружина Младежи Српске“ колевка Либералне Странке у Србији, која се, од тада, све до смрти Ристићеве, као чињеница од пресудног значаја, види на политичкој позорници пуну половину столећа !

Вредно је изнети овде, — а према Извештају Београдске (прве) Гимназије за 1899.—1900. школску годину, — кад су свршавали Гимназију ови младићи, који се 1848. као Лицејци, јављају у „Дружини Младежи Српске“, а који се после даљих десет година јављају већ као политичке личности првог реда, одржавајући се _и следећих деценија, и то сви они и многи други, као чланови Народне Либералне Странке, (о изузетцима ћемо, код њихових имена учинити нарочиту напомену), и као такве их сретамо у свима важнијим догађајима, Скупштинама и разним положајима у држави.

Тако су у току пете деценије између осталих, свршили Гимназију у Београду сви знатнији политички људи у Србији у 19. веку, што сведочи овај преглед'.

1 Године 1843. — Јован Белимарковић, генерал, Панта Јовановић, министар и Љуба П. Ненадовић, песник. Године 1844. — Рајко Јовановић Лешјанин, министар; 1845. — Од њих 13.

свршених ученика ниједан се није истакао. Али их је у толико више било из идуће. . Године 1846. — Јеврем Грујић, министар, Милован Т. Јанковић, као и Грујић, секретар свето-андрејске Скупштине, Јаков П. Туцаковић, министар, песник

свога доба, Петар Протић Сокољанин. Са овом је годином у нераздвојној другарској вези следећа.

Година 1847. — у којојој су свршили: Јован Ристић, Књажевски и Краљевски Намесник, Радивоје Милојковић, министар, Тихомир Николић генерал. Година 1848. — Стојан Бошковић и Стојан Вељковић, министри. — 1849.

као и 1845. незнатна је и по броју и по важности свршених гимназиста.