Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

154 ЖИВ. ЖИВАНОВЕЋ

По себи се разуме, да у домаћим школским књигама не налазимо старе државнике, као: Стевчу Михаиловића, Илију Гарашанина, Филипа Христића, Стевана Магазиновића, Цветка Рајовића, Николу Христића, Јов. Мариновића, Данила Стефановића, све бив. министре у разна времена од 1858 на овамо, с тога: што школовање неких од њих није прешло обичну писменост; а код неких, било је изузгтно по срећи судбине или по породичној иницијативи; а неки пак дошли су, као младићи (Н. Христић) са стране где су нешто учили!.

Године 1863. — Лицеј је преобраћен у Велику Школу.

Кад би имали Историју Лицеја и Историју Велике Школе, налик на цитирани „Извештај“ Београдске (прве) Гимназије, у којој смо нашли сав наведени драгоцени материјал, ми бисмо, на-

Година 1850. — Владимир Јовановић министар и пот председник Савета, Јосиф Пецић, начелник просвете, и т. д.

У следећој — шестој деценији — имамо друго коло личности, но у коме се, поред оних што су у Либералној Странци, са предњима, играли улоге, јављају и ако штедљиво личности, које су играле улогу у Странци Напредњачкој. Тако су, свршили Гимназију у Београду:

Године 1851. — Стојан Марковић министар — 1852. — Коста Алковић проф. Вел. Школе и министар, Ђока Стефановић, министар — 1853. — Димитрије Нешић, проф. Вел. Школе и Министар. — Сима Живановић познати дугогодишњи директор

гимназије, а нешто и управитељ прве Учитељске Школе, у Крагујевцу и посланик на скупштинама а знатан хуманиста.

Године 1854. — Димитрије Јовановић члан Касације, председник Нар. Скупштине. Аћим Чумић министар, Милан Недељковић Пироћанац, предс. министарства, Мата Карамарковић посланик на Скупштинама.

Године 1855. — Ант. Богићевић, генерал — 1856. Драгомир Рајовић и Ђорђе Пантелић, министри, Милош Прокић послан. члан Касације. — Године 1857. — Јован Ђ. Авакумовић, председник министарства, Борђе Павловић, министар, предс. Касације, једва су се родили били, а још мање на снагу стали, када су они први—из пете деценије, са Грујићем а доцније са Ристићем на челу, играли улоге, које већ познајемо.

Предњи преглед, који обухвата деценију и по (од 1848—1857.) показује да је највећи број Либералних првака прошао кроз Београдску Гимназију и њу свршио, а одатле прешао у Лвцеј.

Наравно, да иако су овде скоро сви главни људи Либералне Странке, нису ипак сви, пошто су многи (Тодор Туцаковић, Ранко Алимпић, Алимп. Васиљевић,

- Панта Срећковић, учили у својим гимназијама. Знаменита лица војничка: као генерала Миливоја Блазнавца Кнежевског намесника, Косту Протића, Краљ. Намесника, Саву Грујића, председника министарства, Димитрија Ђурића познатог професора војне Академије, вој. писца и министра војног и др. Они су махом из непотпуне гимназије одлазили у Академију и по том разне војне школе у Европи.

1! Али за то су три доцније године (1859., 1860 и 1862.) извеле из Гимназија и увеле у Лицеј (поред старијих: Чумића и Пироћанца) ове значајне „Напредњаке“ као:

Године 1859. — Љуб. Каљевић министар, Милутин Гарашанин министар, Чедомвљ Мијатовић министар, Јавићије названи Милан Кујунџић „Абердар“ министар. Али у овој групи налазимо и знатне Либерале: Гргура Миловановића проф. Вел. Школе и Саветника, Милоша Милојевића професора и Великог Србина, Јеврема Андоновића министра, као и радикала Стеву Р. Поповића званог „Црни“, министра.

Године 1860. — Коста названи Стојан Новаковић предс. министарства и знаменити књижевник.

Године 1862. — Хипократ названи Владан Ђорђевић председник министарства, Лазар Докић, председник министарства и Савета. —