Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

ЈОВАН РИСТИЋ | 155:

рочито од кад је установљена Велика Школа: имали стицај ђака тога највишег завода из целе земље, из свих гимназија. Но ми смо. то и за Радикалну Странку са свим независно утврдили тамо где смо говорили о школском другарству, и као политичком чиниоцу у све три Странке (Књига П. стр. 106). Ова Странка по првим зачетцима својим, и нема корена у нашој земљи, ни у њеној националној традицији и историји.

Колика је само разлика између родољубиве, чисто народним духом надахнуте „Дружине Младежи Српске“ из 1848, из које је изашла Либерална Странка и оне револуционарно-социјалистичке ђачке групе у Цириху, из које се испилила Радикална Странка!

Тешко би било наћи идеју водиљу и за „Младоконсервативну“, доцније „Напредну“ Странку. Док су Староконсервативци производ својега доба, из времена „Уставобранитеља,“ који су под Кнезом Михаилом, а нарочито за владе Гарашанин — Христићеве, (1861—1868) били оваплоћење једнога одређеног, консервативног правца, дотле „Младо-консервативци“ који су у политичком надметању са „слободама“, бар у обећањима и агитацијама, желели надмашити и саме Либерале, имали су свој рођај, не из какве идеје, или великог покрета народног, већ из чистога супарништва према Либералима, чијим су редовима многи од њих и припадали, враћајући се ипак у своје школско другарство. Тиме су само потврдили нашу поставку. Но и то их не би ојачало, да није тежњу Младоконсервативаца и супарништво према Либералима употребио Кнез, доцније Краљ Милан, но стално без јаког ослонца у народу.

Само је Либерална Странка поникла из чистих идеја: из идеје за народном слободом, ослобођењем и уједињењем, и из идеје за савременим напретком. То сведочи рад зачетника њених, Лицејаца. из 1848, године, онога дивнога јата младих људи, који су били у школи вредни и одлични, у жељи за напретком народним чисти и исправни, слободни од свакога прекора себичности. Они су, нај-

1! Да бисмо поставили везу са још млађим нараштајем и политичким лично

стима које се спомињу у књизи П. а нарочито у књизи Ш. нашега дела, навешћемо овде још неке гопине из поменутог „Извештаја“ Беогр. Гимназије, Тако су свршили ту Гимназију, и као прва ушли у Велику Школу: Године 1863. — Димитрије Стаменковић беогр. трговац, велики просветни добротвор, Светомир Николајевић предс. министарства, Стеван Д. Поповић звани „Бели“ министар, Јули названи ЈЉубомир Клерић министар. Године 1864. Адам Богосављевић посланик (вршњак и земљак Пашића и Велимировића ит. д.), Велизар Кундовић министар и адвокат, Светислав Вуловић проф, Вел. Школе, Светозар Гвоздић министар, Светозар Тутуновић адвокат и индустријалац. Године 1865 и 66. немају истакнутих личности, Године 1867. Коста Н. Христић министар, Лаза К. Лазаревић лекар акт. санит. потпуковник и одличан писац „Приповедака“, Светозар Атанасијевић, друг Лазин, управник грађ. болнице у Београду и санит. пуковник, Љуба (Поповић) Ковачевић министар, Мика Георгијевић (Кр. Ђорђевић) министар, Никола Стефановић министар. Године. 1868. Михаило В. Вујић, председник министарства. : „Даље нећемо силазити у још млађе нараштаје, чији су представници, у колико је који од њих имао улоге сваки на своме месту, у самом овом делу довољно истакнути и оцењени. Ово се тиче већине Радикала и неких млађих Либерала и Напредњака ,