Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

ЈОВАН РИСТИЋ 168

шема полемички карактер. После тога Ристић, у првом Министарству Кнеза Милана (1872.) у коме је Блазнавац био Председник, пролази кроз једну кратковремену Скупштину; а кад је по смрти Блазнавчевој (1878.), образовао своје прво Министарство, Ристић, како је сазвао Скупштину, није ни ушао у њу. Долазак Консервативаца по том, за две године одвојио је Ристића и од Скупштина; а кад је (1875) дошло „Акционо Министарство“, оно је мало трајало, а најкрупнији радови новоизабране Либералне Скупштине, били су, у очи ратова, тајне природе. Кад је „Акционо Министарство“ поново дошло о Ђурђеву-дне 1876. прешло се одмах на дело: после једва педесет дана објављен је рат Турској. Тек по свршетку овога рата, а у 1877. години, прво сазивом Велике Народне Скупштине (у фебруару), а за тим редовне (у јуну) распаљује се парламентарна борба, и Ристић се јавља у пуној снази својој. То траје све до силаска с Владе у октобру 1880.

Дошав у положај опозиције, Ристић је лишен био прилика да говори у Скупштинама. Али је у толико више говорио кроз штампу; а наизменично на Либерал. зборовима. Тако је то трајало пуних седам година, за владе напредњачке, Пролазна појава Ри зтићева у Савезној, либерално-радикалној влади 1887. мало је дала прилике Ристићу за парламентарну дужу акцију. А и без тога су се многе ствари тада иза кулиса одигравале, док и ова влада није пала и Ристић понова, са својом Странком дошао у положај опозиције, да ускоро, у октобру 1888. уђе у Устгвотворни Одбор, као први Потпредседник. Ту је, нарочито у ширем Уст. Одбору, држао више говора, било о предлозима, које је сам износио, било о одредбама новог Устава, које је бранио. Ти су говори ушли у протоколе овога знаменитог тела, и штампани у „Отаџбини“.

За тим понова ступа Јов. Ристић у Намесништво, да врши Краљевску власт и поново говори само кроз Престоне Беседе и друге енунцијације, које тај високи положај налаже — све до „првога априла“ 1893., када наступа двогодишња пауза, све до уласка његова понова у Странку. На збору од 3. септембра 1895. године, држаним говором Ристић отвара нову серију својих беседа, партијско-политичке природе, које су се периодично понављале све до пред познато растурање политичких Странака крајем 1898. године, коме је претходило обољење Ристићево, а за тим и смрт 1899. Сви се ти партијско-политички говори налазе у књ, Ш., сваки на свом месту, по хронолошком реду.

Своје парламентарно говорништво Ристић је почео ипак врло рано, још 1861. године. То је било на знаменатој ванредној „Преображенској Скупштини,“ у којој је Ристић био први секретар; а положај секретара у Скупштинама тога доба био је особен: они, стојећи између владе у Скупштине, често су прихватали вођство њено. Тако је било на Свето-Андрејској Скупштини 1858. тако и на Преображенској 1861. У овој последњој Ристић, коме је Скупштина вотирала нарочиту адресу признања (Књ, [.) истакао се нарочито својом беседом за увођење Министарске одговорности,

Пе -