Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

ЈОВАН РИСТИЋ 167

стићевим избили су недузи Либералне Странке у пуној мери, и она је ишла из једне „реорганизације“ у другу, добијала вође на смену; али, није се могла у њој самој наћи нужна равнотежа сила, нити какав довољно јак ауторитет, да те раздељене силе прибере и у једном правцу упути.

Наивно би било, разуме се, мислити, да сви државници, паи Ристић, немају својих канала, путова и начина, да подупру своје намере, да им осигурају успех и ве оставе све случају на вољу. Према категорији потребе, категоришу се и људи и средства, која се за остварење употребљују, почев од интимних и блиских пријатеља, до агената, и сваковрсних других чинилаца, који тамо далеко на периферији врше своју службу, у великој немерљивој акцији, која се зове именом: „Политика“. За своје поверенике, који су могли имати претенсију да се назову пријатељи његови, Ристић је бирао људе према себи; али се мора рећи, да није свакад имао среће у томе. Многи су се одметали, прелазили у противничке таборе, и по мери бескарактерности, постајали чак и јавни противници, нападачи. Није нужно и овде именовати их. У оваквим случајима, Ристић би обично рекао: „Ја се у избору људи нисам никад преварио у њиховој интелигенцији; али у погледу карактера, човек је као јабука, која је споља лепа и румена, а кад је расечеша она црвљива“.

Овим прелазимо на друго поље Ристићева делања: на поље његовог личнога учешћа у писању преко новина, са којим је у вези његов посредни утицај, путем инспирисања. За први приказ које важније мисли, за упућење које важне ствари пред јавним мњењем — Ристић је, за све време државничке каријере, био махом сам свој тумач. Ако су крупне ствари на решењу, важни обрти на прелому, Ристић би сам написао чланак, или низ чланака, у смислу у коме он сматра за потребно. Кад би се питању тако дао правац, партијском органу остало је да после разрађује детаље. До чланака, којима је Ристић лично био аутор, долазе чланци, које је он инспирисао, а коме одличном члану уредништва остала је ближа обрада. Но Ристић је своје инспирације те врсте најрадије пре: давао ближим пријатељима својим, онима од пера, за које је знао да ће његове мисли умети најбоље погодити и у јавности изнети.

Чланци Јов. Ристића, као и његове беседе, одликују се стварношћу и логичношћу. Увек би се осетила тежина његових чланака, пошто су они и одвајали од осталих, које би само уредништво партијскога листа по дужности објављивало. Могло се увек погодити, кад је неки чланак потекао из Ристићева пера'. Сразмерно дејству тих Ристићевих чланака, био је и отпор противничке штампе, који, разуме се, није могао ништа одбити од оне тврде логичке и стварне творевине, која је потекла из пера Ристићева.

: А дешавало се не једном, да су и чланци његовог по неког пријатеља, који се саживео с његовим идејама, приписивани Ристићу. Ово се односи нарочито на доцније године.