Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

= нерал“, која је њеног

190 жив. ЖИВАНОВИЋ РГ

нерал Јов. Атанацковић, мин. војна, у присуству писца, после једног ручка у двору (у Београду пред почетак 1900. гол.) излагао Краљу потребу за „мало попуштања“, додирнувши и потребу да се владалац не излаже сувише, већ да је мало у позад чости, нагласивши како је то н. пр. у Енглеској, где једна жена. сељи на Престолу — — Краљ ће га љутито прекинути: „Шта ви мени спомињете ту

"енглеску Краљицу, која стоји тако високо, високо, да се већ више

и не види, нити њено присуство осећа. Нема “од тога ништа!“ Краљ је — јасно се видело — волео апсолутизам.

Тако је доиста и било. Краљ је имао све у својим рукама, дали на своје и опште добро, то је друга ствар.

У.

Довршетак рада у Нар. Скупштини. — Под овим ауспицијама отпочела је Нар. Скупштина свој рад последњег дана у 1899. и продужила је у јануару 1900. године, пошто је у двору нарочито свечано прослављена „Нова година 1900“. У великом трему старог, трошног нишког дворца, на горњем боју, били су сви посланици на честитању. После закуске, и кад је можда и „винце изашло у лице“, пале су све конвенционалне ограде између обе поле Законодавне Власти. Краљ се беше изгубио у средини посланика, чији број беше тада велики (близу 250.) и шалио се с људима на свој начин, а и они нису остали завезана језика, да је писац случајно стојећи с Краљем Миланом, скренуо овоме пажњу на ту необичну слику. „Шта ћете, ово је можда прекршај сваке етикеције, али се са овим још патријархалним народом мора тако.“

Но сви ови, по видимоме тако добро расположени и послушни посланици, имали су ипак и своју главу и своју памет. Није свакад било ни лако с њима излазити на крај. Код сваког предлога, који је изискивао неке жртве, ваљало је увек новога обработавања У двору да се и либерални и напредњачки домаћини склоне на пристанак.

Једно читање и једно изгласавање предлога олакшавало је ствар али је за то једно гласање ваљало припремити терен. А Краљ, апсолутистичан какав је био, није се задовољавао само „већином,“ он је увек желео „погпуну сагласност“, т. ј. послушност без поговора. И махом је усџевао. Само је и његов ауторитет имао да издржи јаку пробу на изменама и допунама закона о порезу, оличеним у нарочитом новом: Закону „о порези на зараду“, који ће имати да плаћају „сви становници Краљевине Србије, који раде какву било радњу или занимање на добит,“ Говорило се, да је мин, финансија основне мисли овога закона фиксирао у вагону од Београда до Ниша, дакле форсираним начином. Но закон је, какав такав, ипак прогуран кроз Скупштину, и ако са знатном муком,

Са ове Скупштине, Краљ Милан (изменом чл. 51. зак. о устројству војске) понео је (14. јан.) једну нову титулу: „Армијски геа носиоца издвајала из реда обичних гене-

у Су ЕМ у зе у | -Еие . Х %

=>