Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

С ши =

ПОСЛЕ АТЕНТАТА а 191

рала, какви су у Србији прављени према многој другој, али не свакад по чисто војничкој потреби и заслузи.

Оријентишући се боље у свом ресору за последња три месеца прошле године, Министар нар. привреде, спремио је и поднео Народној Скупштини 1900 год. више предлога од значаја.

1 Први је био (13. јан 1900.): Закон о попису становништва и домаће стоке (измене Закона од 1890.), због пописа који се имао извршити крајем ове 1900. год. Даље; Закон о Трговачкој Академији (14. јан.). Закон о Удружењима (14. јануара) управљен противу несрећних „Свадбених“ и „Укопних“ друштава, која је сва писац затекао и ни једно није он створио.

Тешке одредбе овог закона, као и друге мере, учиниле су да су сва ова „друштва“ постепено уганула. Закон о потпомагању Земљорадничких Задруга (26. јан.) којима је, сем помоћи од Кл Лутрије у два милиона осигурана и друга у 50000 дин. годишње из глав. држ. благајне.

Врло важан Зак. о Пенсионом фонду за удовице и децу умрлих чиновника (27. јан): измена и допуна тога Закона од 21. окт. 1871., којим је изм. и доп. устављено опадање фонда. Министар је морао наоочито и мимо министарски колегиум, интервенисати да овај Закон уђе у Скупштину, што је у једној конференцији чиновника, посланика и министара (ради објашњења законског предлога пред изношење у пленум) проузроковало сукоб између њега и Председ. министарства. Али су сами чиновници увидели спасоносност ових изм. и допуна, и ако је Министар председник протестовао са његове појаве, предлог је одржан, у Скупштини лепо примљен и постао је закон, на срећу толике нејачи чиновничке. Рударски закон; изм и доп. (27. јан.) зак. од 15. априла 1866. где су узете све новије мисли и потребе Рударства у обзир, са установом Рударског Одбора (чл. 5.), који је, противно дотадашњој пракси, о свима концесијама и др. важним одлукама, имао да даде своје стручно мишљење.

У низ послова Мин. Привреде, спада и установа Извозне Банке, чије је претходне радове извео Министар у споразуму са главним представницима трговачког реда, док није, по паду владе, и до оснивачког Збора дошло.

Али се јављало и непријатних послова.

Ту је прво „Мисача“: почета оптимизмом, а завршена мешовитом комисијом. Извештајем стручног геолога о баснословним слојевима кам. угља, наведена је влада (за министровања (С. Лозанића у Привреди) да сагради доњи строј железнице и станицу у „Мисачи“. Писац нареди контролна бушења која даду негативан ресултат према претходним. Стручни узроковач постао је после Министар привреде, а акта мешовите комисије постану беспредметна, а мисачка железница урасла у коров.

Појављена злоупотреба акција у „Београд. Задрузи“, одвела је њенога директора К. Таушановића пред суд и свршила се осудом његовом на робију. Писац је пак имао муке да спасе „Београд. Задругу“ од изашиљања комесара, јер су Краљеви огласили тај завод за ослонац разних „бунтовничких“ (радикалних) смерова.

Писац је имао, даље, да изврши непријатну расправу у крилу саме владе по једном необичном предмету. Затекао је једно јутро (у марту 1900.) на свом мин. столу коверту и у њој; тражбу неког Дрварског друштва (Но; Мегет) из Магдебурга, да му се уступе „све шуме у долини Топлице е! сејета“ у експлоатацију. Уз акт друштва (на немачком) била је и готова одлука, негде доле у парку Мин. Финансија (у чијем су коверту била и акта) написана, чак и на немачки преведена, и онако анонимно подметута да је Мин. Привреде само потпише. Једним образложеним актом на Председ. Министарства, писац изнесе сву незаконитост поступка, с тим, да неће и не може тако што да потпише (а од понуђача се ни дотле, ни после нико није лично јавио!). Али је, ва то, у његовом присуству, Председ. Министар., реферисао Краљу: да „Министар привреде није хтео да потпише ону погодбу са Дрвар. Друштвом, и тако, Величанство, завршио је Министар. предс., нећемо моћи да наоружамо нашу војску...“ Ипак је остало како је Мин. Привреде у свом акту разложио. Шуме, са неограниченим простором уз то, остале су. Иако је овако на дубоко и „важно“ заснована била ова работа, за коју су знала оба Краља, нико више ни речи о томе није рекао писцу тога рада. Дело је остало само на покушају, а Министар на свом месту.