Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

199 | жив. ЖИВАНОВИЋ

Писац има то задовољство, да је годину и по дана раније (у авг. 1898.) једном диверзиом спасао све шуме у Србији од аустријске грабежи, да буду уступљене као залога и за амортизацију једног зајма. Писац је то поверљиво сазнао од Дим. Стојановића, и у једном „писму из Беча“, објављеном у „Вечер. Новостима“ бр. 223. од 19. авг. 1898., обелодани целу аферу. Тек, када је доцније д-р Владан Ђорђевић објавио „Крај једне династије“ видело се разорно дејство онога пинчевог писма, у депешама између Беча и Београда измењаним службено око тога; а у једној се депеши сва ова „несрећа“ (откриће) означава као срећа, да се та основа зајма напусти. Што је писац остао тада читав, има се захвалити уреднику В.Н. Милану Ј. Мићићу, који је морао чак у Ниш, у униформи као рез. офиц. на рапорт по позиву Краља Милана, који је од њега тражио са много љутине да каже одкуд писмог Но Мићић је јуначки одржао и није казао. Све ово одаје и какве је планове и наде могао имати Краљ Милан од ове погодбе, од које су се, кад је откривена овако, и сами бечки потентати (у измењаним депешама) брже боље повукли, знајући сву непопуларност отуђења шума у Србији. И писац и овај свој приватни журналистички акт радо додаје уз онај предњи, службени. Оба су имала и исте срећан ресултат!

Њ__ ара тттштЕ