Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

СУМЊИВИ ЗНАЦИ ПРЕД КРАЉЕВУ ЖЕНИДБУ, | ВЕРЕЊЕ И ВЕНЧАЊЕ

Краљ Александар !. Обреновић У. — Краљ Александар имађаше једну основну црту у своме карактеру: он беше притворан. А овој прти нераздвојни је знак прикривање правих својих намера. И онда, кад је Краљ Александар радио нешто, привидно са потпуном отвореношћу, кеко су се политички послови и морали радити, била је иза све те отворености, у дубини његове душе, опет каква задња мисао, сакривена намера. Овој тајној намери имала су да послуже и сва његова ласкања указивана према једнима, и сви његови насртаји испољавани према другима, при чему јуче благовољењем његових

обасипани, нису били сигурни да сутра неће бити предмет потрда-или=и-самога тоњења“ Рико, дакле, није биб сиг) у трајну наклонеет- краљеву. То су, у току времена, осетили сви, који су били“е Виме у личном или пословном додиру, не изузимајући ни његове родитеље. Чак и људи, који су ретко долазили к њему, у аудијенције, било по некој нужди, или из пристојности, можда само мало пута у животу, нису били после пред околином краљевом и иначе, поштеђени од заједљивог коментара краљевог или исмејавања. Тако се, мало по мало, и у околини краљевој образовао један известан „тон“, који је сличан вечитој -шиби, кроз коју су пролазили, без разлике чина и положаја сви, које је срећа или несрећа довела да прођу на дворска врата и да предстану престолу Његовога Величанства Краља Александра !. | Краљ је некако гледао цео свет и све људе са некакве комендијашке стране. На једном се устављао краљев поглед, што је ћелав, на другом што је пун или дебео, на трећем што се овако или онако држи. Једном речи, све беху неозбаљни моменти, који би Краља занимали, и ако би им се придавгла нека „03биљност“, то би једино било с тога, што све те лакрдије и увреде долажаху са краљевске стране, и већ самим тим беху неугодне, кадкад и опасне; јер иоле коректном слушаоцу ових некоректних досетака, могаше се десити или да их парира! или да и

! При таквој једној смотри при ручку, изволеће Краљ приметити на адресу писца, како би га „дивљаци у сласт појели, како је пун и округао“. Није остало друго, но одговорити: да би и Њ, В. било добар залогај за овакве гурмане,

Пол. Ист. Србије ТУ 13