Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

194 жив. ЖИВАНОВИЋ

самим ћутањем покаже, да их не одобрава, а то се није примало лепо. Е- Кад се с краљем расправљало неко конкретно питање, државно или лично, т.ј. кад се с њиме озбиљно радило, он је слушао и говорио у потпуном немару. Ако је на столици био, врпољио се, искретао је столицу на једну ногу, да је се дешавало и да падне заједно са столицом. То-је-нарнале—Краља— Милана да му

За време говора, левом руком чупкао би Краљ по ивици хартију која му прва дође под руку на столу и ситне као нокат нпарчиће бацао пода се. С тога су све хартије, па и књиге на краљевом писаћем столу, или где би већ седео, биле са очерупаним угловима, Те-су све били знаци—велике_нервозности и пргавости, која је, како изгледа, увећавана и ло адом, не толико-што-би Краљ био жратковиј, но што су се зраци у очима преламали чудно, тако да би се то исправило, морале су се за њ углачати необичне наочари, које не беху ни пупчасте ни издубљене, но клинасте. С тога је се жалио и на ружно опште осећање, било му је лоше и болела га је глава, што је, говораше једном, престало кад су му наочари угођене.

Ничему и никоме није давао времена, кад је имало што да се сврши. Што му је пало на ум, морало се одмах и свршити.

Састављање министарства, за време криза, била је прилика да се види његова журба, и ако иначе тај мучни посао, по важности својој, хоће стрпљења и смишљености. Колико би пута дочепао шематизам, да у њему нађе погодна кандидата! А кад једном почне тај посао, он, без обзира на дан и ноћ, тера док не сврши, и само ретко кад, по невољи, прекида. Можда би се могло доказати, да су без мало сва његова Министарства производ непроспаваних-ноби;-многа су освитала у. зору. А то је све долазило са нестрпљивости и хитње, како у ситним, тако и у крупним пословима.

Па ипак, у целом овом запарању и привидној несталности и скакању с предмета на предмет, биле су сталне две ствари: краљево „ја“ ињегова буди каква намера. Кад кад би Краљ потурио своје „ја“ да би само постигао своју намеру. Онда је он у свом наваљивању ишао до досаде, чак се донекле и понижавао као бајаги молећи Министра „да му то и то учини, или да се нов човек за министра прими,“ А може се мислити, да нису свакад биле пријатне ствари за које је Краљ Александар „молио“. При промењеним приликама, када су скакале акције дотле гоњене Странке, обично је бацана кривица на дотадашње Министре. У томе је Краљ Милан био постојанији и лојалнији од Краља Александра, бар према људима, с којима је интимно радио.

перути такну сто да Ие Је Ке била.стабилна--ала-јој се“ седитите ббртало, тако да је се Краљ. безопасно могао врпољити.

Једном беше реч о жабама као животињама за јело. Док неки исказиваху своју одвратност, Краљ ће рећи, да је јео жабље месо и да није ружно, па бе онда у свој збиљи додати: како још жели да једе месо од мајмуна и од магарца!!! При свем овом ретком прохтеву, Краљ није волео разне сиреве, и често је имао неестетичне изразе за то. Краљ Милан морао је увек молити, и ако би хтео да се на трпезу донесе сир, који је он (наравно бољи, стран) радо јео. —

пе

он