Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

204 "жив. ЖИВАНОВИЋ

Најзад позваше на ручак, који је био постављен у соби, коју је писац звао „Првоаприлска соба“, с тога, што је у њој био и онај знаменити ручак увече 1. априла 1893. када је збачено Краљевско Намесништво и Краљ Александар пре пунолетства примио власт, на већ познати начин. Краљ изиђе из свог кабинета, који је био одмах ту преко прага, а на углу двора, према „жандармској капији“. Два места осташе незаузета, празна. То беху места министара Генчића и Нешића. Краљ то спази брзо, и баци оштро патање: „А где су Генчић и Боривојег“ „Не знамо, рече неко, сад су ту били...“ Заст. Председника Министарства одговори такође: да су сад били ту, и он не зна, да ли су и имали позив за ручак... „Јесу, јесу!“ одговори Краљ, узев јеловник, написа нешто на полеђини истога и даде Вукашину, који му је, као први у рангу седео с десне стране, а писац је седео на супротној страни и могао је сваки покрет Краљев посматрати. Вукашин прочига написано и рећи ће, привидно мирно: „А, сумњам, Величанство!“ Краљ је наиме нагађао, куда су оташла она двојица, а можда и погађао, а Вукашин је ту сумњу разбијао. Но то је било кратко, и пре послужења јела. Краљ се не осећаше спокојан, намршти се, и одмах издаде налог ту присутном на ручку, дежурном ордонансу Војиславу Блазнавцу, да иде и нареди, да се господа, где су да су, нађу и зовну на ручак. Но Блазнавац јави да их није могао наћи.

Краљ на једном издаде наредбу, да му буду спремљена кола у 2 часа...

У то, већ при крају ручка, дођоше право у трпезарију оба одсутна министра. Краљ, и не обзирући се на полушаљиво питање: „Јестели нам преврнули тањире'“ — које „Генчић, правећи добру вољу на невољу, упути — одмах их срете питањем : Где су били» нашта они, сваки за се, дадоше измишљене узроке.

„Па, ви сигурно нисте ни ручалиг“ рећи ће Краљ. И кад Генчић одговори: „Наравно да нисмо“, Краљ нареди да им се послужи јело; а за остале нареди, да се донесе кафа.

Чим је Генчић сео на своје место, Краљ на полеђини јеловника написа нешто, и као оно мало час Вукашину, додаде Генчићу, који бацивши брз поглед на редове, само ће рећи: „Ви сте на погрешном путу, Величанство !“ Тако се сврши овај интермецо; а лако је већ било погодити шта је Краљ питао Министра, чија се траг изгубио у — „Крунској улици...“ Он је на јеловнику написао француски: „Мопз ауех е!е сћех еПе2“ (т.ј. Ви сте били код ње!). И погодио је.

Кад ручак би свршен, Краљ обрнув се Заступ. Председника речма: „Господине Петровићу, нека ме господа Министри чекају у малој соби, док се ја вратим“ и очевидно узбуђен и раздражен, оде у своју собу за рад, а Министри сви у „малу собу“. То је соба десно од главне сале.

Кад су Министри тамо дошли, узнемирени због онога што се осећало да ће доћи, генерал Атанацковић, идући узбуђено тамо амо, нареди да се донесе још по једна кафа, коју он, у осталом,