Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

206 жив. ЖИВАНОВИЋ

Па онда окренув се столу дочепа другу једну хартију, говорећи: „А што се тиче ваше оставке, доврши Краљ Александар: ово вам је одговор на њу...“ и у исто време подера узету хартију. То беше оставка Владина. Краљ баци поцепане делове на патос, пређе преко тих комада и, без збогом, као да је хтео утећи од министара, упути се вратима... Писац се сагне и дохвати поцепане комаде владине оставке.

Заступник министра председника Вукашин, свега што још уграби, онско у ходу свију за Краљем да рекне: „Онда, дозволите, Величанство, да Влада изјави своје највеће жаљење због овог Вашег корака...“

Краљ се није освртао више ни на шта. Потрчкујући, као да бега од неког, грабио је главном излазу, улете у кола, која су ту чекала, и заповеди дежурном ађутанту Дамњану Поповићу да седа у кола, утиснувши му драгоцено прстење у шаку, да носи.

И Министри једва стигоше до излаза, а Краљева кола одоше и изађоше на „жандармску капију“. Краљ Александар [. Обреновић М оде да прстенује Драгу Машин...

Писац овог дела баци поглед на свој сат: беше тачно 2 часа и 20 минута по подне у суботу 8. јула 1900 године.

Стотине очију гледаху овај необични поход Краља Српског, Све што беше живо у двору, старом и новом и у пространом дворишту: Министри, ађутанти, војници (са страже), ћирице и момци, кочијаши и послуга из кујне, — све беше покуљало, као неком чудном, и неодољивом силом гоњено напоље, у двориште да види шта то би»! У очима и последњег слуге дворског било је јасно, да се догађа нешто веома озбиљно, тешко, лудо! Па ипак, све је било кеповратна истина!

Краљ се устави пред кућом Драге Машин, у коју уђе. Али кад уђе унутра, чује од њена брата, да она није тамо. Под утиском наваљивања оба Министра, који су недавно били, као што знамо

код ње, она је побегла од куће. Да ли је побегла, да доиста утече, не зна се; али, причало се, да кал је банула у кућу једног свог рођака, изгледала је по речима тога рођака: „као да је померила памећу“... Шта су јој Генчић и Нешић говорили, писац не зна; али се види да је ипак било кеког, ма и тренутног дејства. Она је побегла из своје куће... и није дочекала Краља.

Али ју је послата потера брзо нашла. Краљ је чекао у њеној кући све док је нису довели, и она је ту примила прстење, заборавила страх, и ако не и оне, што су је тамо потражили... Краљ је својеручно извршио прстеновање. И од тог тренутка њена је „титула“ гласила: „Светла вереница“, а пред њеним вратима, после повратка Краљева у двор, обрете се дупла стража „да би и чаршија

знала: на чему је“, рекао је Краљ управнику вароши.

У.

После претеновања „светле веренице“. — Кад је Краљ отишао из двора да даде обележје Драги Машин, Министри, не сачекавши