Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

СУМЊИВИ ЗНАЦИ ПРЕД ЖЕНИДБУ 207

Краља, оставе сви двор и склоне се у најближи кабинет Министра унутрашњих дела. То није, за овај мах, било ради каквог посла и договора, већ просто што је ту било понајближе сести и одахнути од тек минулих сцена и тежине догађаја, који је сад већ у свој својој замашности био неопозиван факт. Краљ Александар као да је намерно рушио све мостове за собом, и безобзирно прелазио преко свију препона, па и преко Владе и њене остазке.

Забуна и недоумица била је велика. Генерал Атанацковић тражио је да се види у Уставу: мора ли Министар да служи као Министар, ако неће» И ако се то по себи разуме у целој Европи, један министар Краља Александра морао је ипак постављати и такво питање.

Па ипак, овако није могло остати. Министри учинише договор да се не разилазе по вароши, а да после 4 сата дођу сви опет горе у кабинет Председника министарства, на договор. Писан добије с кућом телефонску везу, колико да јави да је жив.

При разлазу Министар просвете, Андра Ђорђевић (на кога заступ. Председника управи узгредно питање; Ко има тамо у штампарији, да прима налоге) рече, да ће да хита Митрополиту, да код њега навали, да он, као црквени поглавар, овај брак осујети.

Краљ цело то после педне није се даље бринуо о министрима Он је био занет својом радошћу или својом бригом, да сам, како је најбоље знао, упути догађаје правцем, којим је он желео.

Једва да је се писац окренуо у своме министарсту, кад донесе момак формалан позив заступника мин. Председника, да министри дођу у седницу. Оде опет у министарство спољ. послова, где дођоше сви.

Дебата узе одређен правац, и би усвојено: да се Краљу преда и други акт, управо подсећај на дату оставку и молба за формално разрешење од дужности одговорних Министара. У том смислу би и написан кратак акт — који је опет писац написао и који понова сви Министри потпишу, и Вук. Петровић однесе то друго писмено Краљу. То је било око 5 сати по подне.

Министри остадоше на окупу, да чују одговор. И доиста вије дуго трајало врати се заст. Председника, носећи оно писмено у рукама, и чим уђе у кабинет, ослови Министре речма: „Има Бога, Краљ прима оставку! Али — продужи даље — овде треба да се дода: да ми не усвајамо амнестију осуђених преким судом, и на коју, мисли Краљ, данашња влада по свој прилици не пристаје.“ То је очевидно био Краљу само изговор и једна лажно подметнута карта, пошто му се никако није свидело, да влада одступи на питању о његовој женидби. И ако би Министри, у свакој другој прилици радо ушли у дискусију питања о помиловању осуђених на преком суду, сада, пошто је то привидно било истакнуто, би на предлог заст. Председника утврђено: Да се напише трећа оставка, у којој да се, од речи до речи, под наводницама, наведе пола јутрошња оставка ; да се умоли Краљ да Министарство разреши од дужности, како је било у другом акту владином ; и, најпосле,