Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

СУМЊИВИ ЗНАЦИ ПРЕД ЖЕНИДБУ 209

требити при саставу еовог кабинета, позвавши се на чл. 99. Устава, који му као ка то даје пргва. Чак је бившој влади исказако и признање на њеном досадашњем раду!!! Пошто све то сврши, он даде оставку заступвику Председника сада већ — бивше владе.

Тако је једна самообмана краљева, да се писац „прима“ за Министра, имала бар тај срећан исход: да је оставка Министарства, чак и с похвалом једном уважена.

И гко је ова сцена још потрајала, пишчева изречног пристанка није било. Он је само стрпљиво сносио тешкоћу једне историјске будалаштине. У том невољном положају имао је да истраје још цело то вече и скоро целу следећу ноћ, у положају који Немци означавају за човека у нужди коме ваља „ти УдНеп ћешеп!“ (са курјацима урлати!). Тек ће идући дан донети извесност о свему. А сад да продужимо, шта се даље догађало, ту у билијарској соби, око вечере и по вечери, до у јутру у освит 9, јула, и тога дана пре подне.

Пошто се сцена око уласка пишчева у нову владу стиша, Краљ онда саопшти: да ће кабинет образовати Никола Христић, да у исти улази генерал Милован Павловић, а за писца речеи жели да уђе за Министра просвете; а остале чланове видећу вели, после вечере,...... ИМ писцу је остало сада да плива низ воду, до згодне прилике да искочи на суво и спасе се беде.

м, 8

Ноћ између 8. и 9. јула. Оставка Краља Милана. Прва неуспела комбинација за састав „свадбеног министарства“. — И ако писац овог момента није био ни члан владе, којој је оставка сад уважена, ни члан какве владе, која још није постала, и као што ћемо видети неће ни постати, Вукашин Ј. Петровић, — коме је Краљ пред одлазак из двора данас по подне на познати начин дао своју прокламацију ради штампања — и који је задржат на вечери и даље у двору — даде писцу те вечери, из руке у руку, већ штампан слог исте Прокламације, заједно са оригиналним рукописом исте, на коме је био потпис краљев.

# Овај одсек МЕ и почетак УМ. одељка о краљевој женидби, штампан је у књизи д-р. Владана Ђорђевића „Крај једне Династије“ у две последње свеске њене (25. и 26,) на странама 614—638. Неки детаљи, ту објављени, овде су, местимице, изостављени, као што и писац дела „Крај једне Династије“, није, због ограничена простора, могао употребити и одељке 1, ПТ, ТУ. и М., који су му стављени. на расположење, ослонив се за тај део, на „дневник“ Вукашина Ј. Петровића, или своје податке,

! Чим је Прокламација угледала сутра-дан света, Вук. Ј. Петровић (у присуству Мин. просвете А. Ђорђевића, који је призвао фактора држ, штампарије Јевту Медецијана) одузео је све своје наредбе о штампању Прокламације и поцепао их, на велико упрепашћење факторово, који их је, како Мин, просвете причаше, хтео имати „на случај одговорности“ за штампање Прокламације! Краљев поступак, изгледа, сматран је чак и у Држ. Штампарији, као нешто, за што и сам фактор, штампајући Краљеву Прокламацију, — може, сиромах, бити одговоран, Наравно, то није наступило, али је ово сматрање фактора врло карактеристично за оцену садржине Прокламације, коју је он штампао.

Пол, Ист. Србије ТУ 14