Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

СУМЊИВИ ЗНАЦИ ПРЕД ЖЕНИДБУ 211

узгред рече: да је ту већ г. Никола Христић и одвевши их тамо, где застадоше старог Христића, рече: да се измењају мисли, а он оде друштву у сали, после чијег разлаза и сам је дошао ка министарским кандидатима, у собу, где је имала постати нова влада. Никола Христић, Председник Држ. Савета, саопшти у кратко: како му је Њ. В. поверило састав Министарства у овим тешким приликама. Стари Христић, човек познато обазрив, беше свакојако раније сломљен и није му сетек сад ваљало изјашњавати прима ли се или не. Остале већ је пропустио Краљ кроз руке, као што већ из досадашњег знамо. Пређе се на то: ко би који портфељ примио, а Христић би примио, као и увек, Мин. унутр. дела. Настала су већања о попуни осталих места, са разним присутним и одсутним личностима, од којих неки не беху ни у земљи, а неки, као пук. Илија Ћирић у Бечу, који је, по краљевој изјави, однео његово писмо оцу, Краљу Милану. Полагало се, ко ће бити Министар просвете и цркв. дела, нарочито због Митрополита, који је, како Краљ рече, пристао на овај брак, а сад се, вели, нешто одупире. „Но ја сам му већ послао одговор какав треба,“ додаће Краљ'. Присутни Вук. Петровић умео је се увек извући. Краљ је међутим хтео имати још те ноћи ново Министарство; а као по-

требан кандидат за једно место би позват и др. Драгиша Мијушковић, писмом.

Међутим Мијушковић, који је био у Београду код своје куће не долазаше, а време одмицаше. У очекивању, и док би се, за то време, чему бољем досетили, Краљ изнесе на већање: питање о помиловању осуђених радикала на Преком суду, које је пре подне минулога дана подбацио сада већ бившој влади, да боље падне, Но овога пута ствар је била озбиљна. Краљ рече да је намеран да приступи помиловању, али с неким резервама, пуштајући у слободу оне, што су на мање казне осуђени, а да се прваци радикални на веће казне осуђени, оставе где су, но да им се казна смањи, по времену и ублажи, место робије затвор.

Присутни не само да се нису противили овоме акту краљевом, већ су: (Христић, писац, генерал Павловић и Дам. Поповић) одсудно наваљивали, да помиловање буде опште и без икаквога изузетка, без икакве разлике и у погледу личности и у погледу досуђене казне. Само је бивши (у Владанову кабинету) Мин. правде Ђ. Стефановић, правио резерве, а пристајао је на сужени предлог. краљев. И по мери одлучности осталих, писац је уверења, да би ово питање било и решено, како су они хтели, да је дошло до састава владе тога вечера, или боље речено, те ноћи између 8 и 9. јула. Примицасмо се другом часу по поноћи. Нема ни Драгише Мијуш-

# Много доцније говорио ми је Митрополит Инокентије, како је ишло са његовим приволевањем на женидбу краљеву са Драгом Машин. Митрополит се стално одупирао и износио разлоге за то, Али кад је Краљ поставио своју алтернативу: благослов митрополитов или своју абдикацију, и викнуо: „Бирајте сад!“, митрополит је, вели, рекао: „Ја нисам ва то Митрополит да обарам краљеве, и кад је тако ла бирам између абдикације и женидбе, онда ћу пре дати благослов на ово друго,“

149