Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

912 жив. ЖИВАНОВИЋ

ковића, а нема ни жандарма, који је однео позив за њега. Овај

његов недолазак био је, као што ћемо видети, можда од великог

значаја. А тај значај дошао је отуда, што је Драгиша — који је писцу сам то причао — имаоу кући ташту, нешто тврду на слуху, а веома тврдосану, која, и ако је спавала ближе капији, сву лупњаву жандарма није чула, а тако ни породица Мијушковићева, која је спавала дубље у крилу куће у авлији.

Све се то у двору није знало и чекало се даље. У том чекању и после претреса о помиловању, Краљ, који је чешће излазио из свога кабинета и враћао се, на један пут нађе за потребне да присутнима нагласи, како он полаже на образовање „Владе од - ауторитета“. Изразио је факт, да ће се и са некима „на страни“ имати тешкоћа „а и са мојим родитељима“, рече Краљ озбиљно и онда настави: „Ето, баш сад је мој отац одговорио да не одобрава овај брак, и полаже оставку на. положај Команданта Активне Војске. Но ја сам му — продужиће Краљ — већ писао по Илији Ћирићу, и кад моје писмо добије, можда ћеи другојачије мислити о свему.“

Једна крупна новост беше предње саопштење у овој монотонији, која већ постајаше досадна. Краљ. Миланова оставка на свој преважни положај, била је одговор на све и за све, уз особену молбу влади, да му она, док је још ту, учини и ту „Историјску услугу“, и уважи оставку. Но ускоро се видело, да није била нужна ова молба: син Краља Милана журно је прихватио његову оставку. Већ сутра дан, министар војни у оставци, генерал Јов. Атанацковић, морао се прихватити пера, да пише указ: „Да се Армијски Генерал Његово Величанство Краљ Милан, по својој молби, разреши од дужности Команданта Активне Војске.“ Датум: 8. јули! Овим датумом, хтео је Краљ, који с. р. увек при потпису указа ставља = дан, да удари право обележје и на „молбу“ и на „разрешење“ својега оца. Каријера Краља Милана у Србији беше завршена. Те је био први „курбан“ за женидбу Краља Србије.

Кад је Краљ саопштио, да је Краљ Милан дао оставку, писан није опазио ни на једном од присутних какву промену; а ту, сем писца и Дамњана, беху, поред сина, све стари пријатељи Краља Милана. Опет се помену недолазак Мијушковића, али он и даље не дође...

Најпосле узе реч Никола Христић и тихо, готово равнодушно изјави жељу: да се прекину за ноћас ова саветовања, а сутра да се настави, када ће, рече, и Мијушковић доћи, а по потреби могли би упитати и Лозанића (посланика у Лондону, на кога је полагао Христић). Ми ћутасмо, али с нестрпљењем чекасмо дејство предлога. за разлаз.

Краљ се врпољио на столици. Очевидно, ово му није било право и врло би нерадо оставио ствар за сутра. Кад неки и од присутних прихвати у том смислу, Краљ попусти, и ако са усте зањем и двоумицом, и заказа састанак за сутра, У недељу, 9. јула. у 9. часова јутру.

Устадоше сви, и Краљ, рукујући се с Христићем, готово „мо-

(у