Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

СУМЊИВИ ЗНАЦИ ПРЕД ЖЕНИДБУ 220

смртнима затворена и неприступна, све док се не збуде оно, што је у њој невидљивом руком провиђења исписано.. . . . . + + •

МШ.

Свадбено Министарство. Цар кум. Краљеве манифестације. Хајка: на бив. министре. — 12. јула освануло је „Свадбено Министарство“, после четвородневних порођајних мука. Сви_чланови његови-отпочињаху њиме своју министарску каријеру.-На личном саставу новога Министарства беху очевидни трагови сарадње Драге Машин. Она је своме веренику притекла у помоћ својим познанствима, пошто су њега у овој прилици издали и његов ауторитет, и његова вештина, па ако хоћете и наметљивост, па и само насиље, да угура. овога или онога у ново Министарство. Он је остао сам и морао се помоћи сасвим новим људма, које је он сад „стварао“. Ново Министарство састављали су: Председник апелац. суда, Алекса С. Јовановић, председник Министарства и Мин. иностр. дела; члан касације и лањски председ. преког суда Лаза Поповић мин. унутр. дела; инспектор мин. унутр. дела и лањски комесар преког суда Настас Антоновић мин. правде; бив. начел. тргов. одељења и девер Драге Машин из првог брака Мих. Поповић мин. финан.; ађутанг краљев потпуковник Милош Васић мин. војни; рођак Драге Машин пуков. Андра Јовановић мин. грађевина; начелник мин. народ. привреде Душан Спасић мин. привреде; и бив. секретар посланства у Атини, адвокат Павле Маринковић мин. просвете и цркв. посл.

Чим је ново Министарство образовано, одмах је отпочео безобзирни систем рашчишћавања — прво по двору, па у београд. полицији, и свуда, где год би се имао заменити који затечен функ· ционар новим, оданијим, за ново стање повољнијим. Све што је ма издалека мирисало на Краља Милана, смењивано је, а долазили су људи, којима су се могле и смеле поверити и такве наредбе, које би, под познатим погодбама, спречиле и онемогућиле „упад“ Краља + Милана у Србију, кога је сваки погранични стражар могао и убити.

Упоредо са овим ишле су и спреме за спољашњи сјај предстојећа венчања, које је већ утврђено за дан 23. јула. Могао је мислити ко шта хоће и сумњати у расположења народна: шале више није било. Краљевој вереници све се више губило њено дотадашње удовичко презиме, и она се јављала у новом сјају, који јој је могао дати један заљубљен Краљ, гурајући пред њене ноге све што му је у власти било: и људе, и поклоне, све, све. Јула 15. био је уобичајени „испит“ у њеној кући. |

Но, све се довде у народу рачунало, да је то што бива, само ћуд и воља Владаоца, који, по сили своје ничим неограничене моћи, чини шта хоће и велича своје рођено дело. Али ускоро је наступио обрт. „Српске Новине“ од 14. јула доносе једну новост од пресудног утицаје на духове. Ту је стајало: Да је „по налогу Њ. В. Цара Николе [. посетио 13га у подне царски-руски отправник по-