Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

ПРОМЕНА УСТАВА И „ФУЗИЈА“ 937

Лиаберале саслушао у три засебна дела, од којих је један био сам Авакумовић, номинални „шеф Странке“, док је ту титулу „делио“ од „измирења“ са Рибарцем.

Но било то како му драго, позвати сеђаху ту као представници Либ. Странке, позвани у последњем тренутку, да даду своје мишљење о једном веома великом предмету, у моменту готово историјском.

Краљ се јави око 5 часова, носећи у руци исписан напрт Устава, на хартији са црним ивицама, пошто време падаше у дане „жалости“ после смрти Краља Милана. Сви су ти састанци били у соби министарског заседања, у двору. Тако је то од женидбе уређено.

Краљ, заузев чело на дугом растовом столу без застора (писац о. д, заузео је место последњи, на другом крају стола, спрам Краља) одмах узе реч и објасни присутнима намеру, да хоће да даде Устав, з да, вели, скине с днев. реда уставно питање у Србији, па је рад да чује и мишљење присутних, као чланова Либ. Странке, додавши: да су Влада, Радикална и Напредна Странка, сагласни са Краљевом намером да се Устав да, као и са начином, како Краљ мисли да изврши промену уставну, и, најпосле, и са садржином новог Устава, каквог ће нам он сад прочитати.

Присутни су према томе, дошли на свршен чин; али то ипак није умањавало важност бар њиховог изјашњења. У осталом, то беше одавно меродаван начин политичких изјашњења у Србији; другога није ни било. Краљ беше усредсредио све у своје руке, па и „право“ одузимања и „давања“ Устава. И Либерали су овде личили на сватове, који су почаствовани позивом, али не и на ручак, да и не говоримо о „бошчалуцима“. Тако су сви, па и писац о. д. схватали свој положај, Према томе је и мишљење, које је и писац дао, било само његово, лично, без обзира што се оно подударало са мишљењем пресудне већине присутних чланова, које није било производ никаквог претходног споразума.

Пре но што би прешао на читање самога пројекта новог Устава, Краљ истиче, као прво главно питање: Шта присутни мисле. о начину доношења Устава пошто се неће сазивати Велика Народна Скупштина, коју је предвиђао сада „привремено важећи“ Устав од 1869, већ ће Краљ сам прокламовати нови Устав, који ће од тог тренутка ступити у силу и важност. Устав ће дакле бити октроисан, на шта су како је Краљ напред рекао, пристале обе друге Странке, Радикална и Напредњачка.

Но пре но што би се ко могао изјаснити о постављеном питању, с ким је у вези и сазив Велике Народне Скупштине, Краљ поче одмах критиковати ову установу, коју је увео Устав од 1869, а из које је прешла и у укинути Устав од 1888. То је била установа Велике Народне Скупштине, Краљ готово љутито примећиваше, да вије могао наћи што слично у уставима других земаља. „мањ' ако се Вел, Нар. Скупштинама хтео подражавати конвент,“ додаде Краљ, изјављујући уједно своје незадовољство са Уставо-