Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

942 жив. ЖИВАНОВИЋ

Но предстојала је још једна сцена, за Либерале.

Сутра-дан рано, пре 7. сати јутру, донесе жандарм опет писцу о. д. писмо са синоћним датумом, од деж. ађутанта потпуков. Мих. Наумовића, којим се писац позива у двор, после подне, (28. марта) у 5. часова. Отишав тамо, нађе (у истој соби двора) све синопне чланове Либ. Странке, сем Ст. Вељковића, Ст. Рибарца и Димитрија Христића. Ст. Вељковић председ. касац. суда беше међутим пензионисан, и тога дана објављен указ 0 томе; пошто је навршио 70. година; тим није зват или се није одазвао позиву. Рибарац и Христић нису звати; а дошао беше и Ст, Ћурчић, који се, међутим, вратио с пута.

Краљ дође у заказано време, носећи опет пројекат Устава. Пре читања, Краљ узе реч и са пуно негодовања обележи синоћне држање Ст. Рибарца, почевши свој говор тиме, како је „преломио штап над Стојаном Рибарцем“, како му он неће више прећи дворскога прага, са чега и данас није позват. Веран својој нарави у оваквим приликама, Краљ, свакојако прегонећи, и са провидним рачуном, поброја више момената из прошлости, кад су Лаберали, руковођени, „оваквим духом“, какав Рибарац у Странци представља, врднули у страну, и нису се коректно одазвали у разним прили“ кама, кад је на њих апеловано (1894., 1896. и др.). Краљ значајно даде на знање: да „Либерали онда не треба да се чуде, ни да се љуте, што их мимоилазе разне прилике и они остају ван суделовања у државним пословима... |

То је била суштина данашње изјаве Краљеве, која је била и дуга и врло изразита, и испунила је највећи део времена. Више њих, од присутних, говорили су наизменце о држању Рибарчеву, нешто и сами осуђујући, а нешто у тежњи да ублаже срџбу Краљеву, с напоменом: да ако су појединци и за прекор, Странка за то не мора бити крива, ни патити.

Остало време употребљено је на сумарно објашњење осталих одредаба Устава, које су синоћ несвршене остале.

Писац о. д. није те вечери рекао ни једне речи. А цела ова радња свела се на то: дан Либерали чују о промени Устава, да би се могло рећи, како су и они суделовали. Непромишљено и нетактично држање Рибарчево, само је добро дошло Краљу, да се сам заклони од нпрекора, што обилази Либерглну Странку, као што је и Рибарац ове сцене експлоатисао, да „напољу“ своју, популарност освежи и од заборава сачува. Међутим, Краљ није заборавио ону другу, хиперлојалну изјаву Рибарчеву, приликом читања одељка о Краљу, у пројекту Устава. Кад је, за тим Ст. Ћурчић имао прилику да доцније говори с Краљем, овај сео Рибарцу изразио: „Па ипак ми се, обешењак, допао оном изјавом о Краљу и 0 династији.“ Рибарац је оставио свој мост према Господару, и овај није био толико неувиђаван, да то не спази. Видећемо, да нити је Краљ Александар тако непомирљив, нити Рибарац тако строг. Они су се, доцније, ипак, нашли у Смедеревском винограду.

| : | : :