Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

ПРОМЕНА УСТАВА И „ФУЗИЈА“ 243

Ц.

Проглашење новог Устава. Његова суштина и тајни разлог постанка. — Настала је једна пауза у Уставном питању. Свакојгко, ти су дани, до 6. аџрила. посвећени закулисној подели и грабежу многобројних великих места и звања, која су се по новом Устгву: у Савету, у Сенату, у великим судовима и т. д. имала или одмах дати, или „избором“ попунити, све „ча цео живот |“ Кад је и то свршено — завеса је дигнута, и елита српског политичког и друштвеног света, имала је прилику да присуствује још једној „историјској сцени“.

У петак 6. априла, на дан заузећа градова (1867.), беше се у новом двору искупило скоро све, што у овој земљи има угледа, и што је кад год играло какву полит, улогу, или што ће је од данас играти.

То беше свечан скуп за проглас новог Устава.

Званица је било тако много, да није могло бити ни речи о каквом поретку и седању. Све је стајало дупке једно поред другог. Беше ту подоста и чланова последње Нар. Скупштизе, која је умрла без свеће, Дан смрти Краља Милана, био је и њен последњи дан. Такав је био стицај прилика, и сад су многи њени чланови, од Либерала, позвани били, да виде весеље радикално-нгпредњачко.

Ово беше само за Либерале дан разочарења; јер нааредњаци беху сада опет за пуном трпезом. пне

У челу беле сале новог дворца беше једно узвишење, а на овоме једна као катедра, срезана од сасушеног грања старог „Та-

ковског Грма,“ са чијих ће остатака Обреновић УМ, прокламовати нову Уставну Еру.

Око 10. часова дође Краљ и Краљица, заузеше места на узвишењу, она са свима знацима усиљавања трудне жене, Поче освеење водице, које су вршила два нова сенатора т.ј. Митрополит и Нишки епископ. После „многољетствија“ наста тишина и Предс. Министарства, Вујић, по наредби Краљевој узе из „Срп. Новина“ читати Прокламацију, којом Краљ објављује народу нови Устав, чији текст, с прокламацијом и свима наименовањима беше такође у данашњем свечаном издању „Срп. Новина“. У Прокламацији — која јг ту прочитана — Краљ изјављује: да Не Устав, који он даје народу из своје личне одлуке, потврдити и „својом свечаном Краљевском заклетвом, тврдо решен, да претходим примером у поштовању свих његових одредаба, и да га чувам свом силом своје Краљевске власти од сваке повреде.“ Тако се свето и тврдо Краљ зарицаше, у својој већ штампаној Прокламацији, што је пажљивом пратиоцу догађаја и зау будуће потребно да уочи и упамти! Краљ нареди, да се нови Устав у целини прочита. Три се Министра обредише, док га, по рукописном оригиналу, прочиташе, и онда га ставише, на ону „Таковску катедру“ пред Краља. Краљ потписа нови Устав, и од тог тренутка беше то основни Закон, као „Устав Краљевине Србије“ од 1901. То беше пети Устав од

16%