Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

244 | жив. ЖИВАЧЗОВИЋ

оснивања нове српске државе (1835, 1838, 1869, 1888 и 1901.), 2 трећи за последње 98 године! !.

Одмах се могао добити нови Устави одштампан, и многи присутни понеше га успомене ради.

После свршене свечаности, настала је закуска у двору. Краљ беше задовољан, и држаше серкл у главној трапезарији, идући од групе до групе око трпезе. Тако дође и до писца овога дела. „Но, како вам се све ово допадар“ упита га Краљ. Ја сам имао част, Величанство, да се изјасним о овоме; мени се допада, н сад само ваља сви да гледамо, да Устав поштујемо и савесно вршимо, одговори не без извесне алузије писац т. ј. на Краљево питање. „Јест богме, одговори Краљ, сад се мора пазити, јер не може више да се ради ко шта хоће...“

Краљ оде даљој групи. А писцу, после ових речи краљевих, паде на ум оно место из меморандума Краља Милана, у ком он вели: да је Устав од 1888. дао да компромитује слободу. Само се собом наметаше питање: Ко ли ће имати да се компромитује овим сад Уставом> Јер, ко знађаше Краља Александра, морађаше се овако питати. Али то беше само једна мисао, коју потисну чаки нечија песма на веселој уставној закусци од 6. априла 1901.

=

Но, да загледамо у понешто поближе, што доношаше Нови Устав.

Нови Устав од 1901. беше у главним својим одредбама консервативан. И то му беше добра страна. Сама установа Сената удараше на нови Устав, поред своје новине и неоспорни печат консерватизма. Како ће се сав тај нови апарат на делу показати, као и то: како ће нестрпљиви и променама, увек и само у свом духу и смислу, наклоњени Краљ_Александар, и докле, издржати са тим апаратом — то све има тек да се види! Било је у свему много којечега извештаченог.

Али то беше ипак значајан догађај, јер то беше промена Устава. Краљ је напуштањем Устава од 1869. и огарантовањем разних грађанских јавних права, ипак учинио извесне уступке, бар начелно, које требаху да се учврсте тек у примени.

С тога се“намеће питање: Који су то били прави мотиви, који су Краља покренули на ову велику, па ипак неочекивану и готово форсирано изведену Уставну Реформуг Ми имамо разлога, што је називамо неочекиваном и форсираном, Јер једва на четрдесет дана по смрти Краља Милана, дошла је нагло и неочекивано прва спрема за Уставну Реформу, у вези са рехабилитацијом Радикалне Странке. Сад беше то и свршен чин.

Тврдо смо уверени, да је повод намери Краљевој за уставну промену, лежао у — „благословеном стању.“ Краљ је очекивао наследника престола и хтео мује завремена, определити положај, чак и на случај, да његово многорекламирано првенче буде женско. Уз то се уткивају и рачуни краљичини, која је свесна својега по-