Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

254 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

Но при свима овим трвењима, избора за Скупштину дали су жељени бројни резултат: „Фузуја“ је била победилац, и ако су на много места подбацила напредњачка надања. Нарочито су то били млађи, неангажовани Радикали, противници „фузије“, који су сузбили многу напредњачку кандидацију и своје људе увели у Народну Скупштину. Тако су се у више од половине округа, и у неколико вароши, први пут појавиле тако назване „Самосталне“ радикалне листе, које су имале и успеха и избациле на 40 хиљада гласача, док је Либерална Странка имала на 30 хиљада гласача. У почетку се ово успевање „самосталних“ кандидата могло сматрати као успех Радикалне Странке; али, као што ћемо видети, у току рада скупштинскога, из овога се развила једна сасвим нова ситуација у самој Радикалној Странци, на чијем је расцепу свесрдно радио сам Краљ, подржавајући супротности својим свемоћним покровитељством „фузије“, која је ипак дала највише гласова: преко 130 хиљада. Нег треба доказивати, да су преко сто хидаља од овога броја били све, сами радикални бирачи, но који су морали гласати за мешовите октроисане листе.

Избори 18 Сенатора, од којих је Београд бирао једног, а сваки изборни округ по једног, извршени су 5. августа. Радикали су, користећи се апатијом старијих Странака, готово све нове Сенаторе изабрали из радикалних редова. То је био њихов успех, на сваки евентуални случај њима и потребан; но који није остао жучно непропраћен у „Малим Новинама“, где се гласно говорило оно, што се у двору мислило и осећало.

П.

Први спори кораци Народног Представништва. — Дана 1, октобра, 1901. састала су се у Београду оба дома Нар. Представништва. Скупштина у својој згради код Вазнесенске цркве,“ Сенат у сали Велике Школе, преправљеној за то, где су некада (1864 и 1875) одржане Народне Скупштине.

Пошто је Касациони Суд (по чл. 46 Устава) оверио сва изборна пуномоћства Скупштинара и изб. Сенатора и све изборе (сем три сељака посланика и крушевачког сенатора) огласио за правилне — Народна Скупштина се конституисала изабрав за председника и првог потпредседника Радикале (Р. Поповића и Ацу Станојевића) а за другог потпредседника Напредњака (Ар. Нинчића).

Сенат је добио своје конституисање при самом наименовању (6. априла), и као што знамо, председника и првог потпредседника имађаху Напредњаци (Дим. Маринковић и ЈЉ. Каљевић), а другог потпредседника Радикала (Г. Гершић).

7. октобра могаше се приступити свечаном отварању оба дома уједно — Скупштине и Сената, — који сједињени по Уставу ношаху заједничко име Народног Представништва. — Отварање је било у Новом Дворцу, а под Председништвом председника Сената.

Краљ Александар, у својој беседи изјављиваше задовољство

| : ! | ! 5 |