Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

ПОД НОВИМ УСТАВОМ 1 255

што су избори народних Посланика и Сенатари тако сјајно утврдили, да је народ српски прихватио Устав у оном духу, у ком сам га ја даривад....“

Затим је Краљ положио заклетву на свој октроисани Устав, да ће, између осталога „владати по Уставу и законима“ и „одржати неповређена права народна“ (чл. 20. Устава).

Ово је друга заклетва, коју Краљ Александар свечано полаже пред Народним Представништвом, после оне у јуну 1893. када је, после знаменитог „Првог априла“, заузео Краљевску власт, и која му заклетва не сметаше, да, после непуне године дана, Устав, на који се тада заклео, суспендује (9. маја 1894), а да се на Устав од 1869, који је на место суспендованог враћен „у силу и важност“, и не заклиње. Данас, 7. октобра, Краљ се заклиње на Устав, који је сам „даровао“. Њега ће ваљда држати, веран својој заклетви ......

Опште је веровање било, да ће тако доиста бити, сем код људи, који су са сумњом и неповерењем гледали на све, што од Краља Александра долази. Ову је последњу сумњу делио и писац.

Сенат могаше одговорити на Престону Беседу, адресом тек 18. октобра, и Скупштина 20. октобра. Нова фракција Самосталних Радикала — која је произашла из избора — поднела је свој особени нацрт за адресу.

Појава ове засебне адресе Самосталних Радикала, беше озбиљан знак времена и претеча дефинитивног расцепа у Радикалној Странци.

Дебата о адреси у Нар. Скупштини имала је неких интересантности, бар са теоријског гледишта. Министар Народне Привреде Мил. Ђ. Миловановић, у говору о адреси, поставио је ову теорију о државним ударима:

„Господо, Ја, ево, и од те речи, од те квалификације „државних удара“, не бежим. Држ. удара има и било их је по свима земљама. Има их добрих, а има их и рђавах. Ја примам сасвим, да је и ово, што је свршено 6. априла (т. ј. октроисање Устава) ове године, била једна врста државног удара. Али, молим вас, господо, као што је ово била једна врста државног удара — и Устав од 1888 био је, ако се ставимо на строго уставно становиште, једна врста држ. удара... Господо, ја опет напомињем, да држ. удара има добрих и рђавих. Има држ. удара, које народ прихвата и прима радосно и са задовољством, као полазне тачке, као обележје за срећније дане; а има држ. удара, које у историји држава остају као проклетство“. („Дневник“ бр. 168, од 1901).

Кад се политичар стави на гледиште успеха и последица од држ. удара, ол их доиста, као и хируршке операције, мора огласити за добре и рђаве. Али, са правног гледишта, може се о држ. ударима имати само једно мишљење, да су они преломи и поремећаји правног поретка. Са практичког гледишта, оцена њихове ваљаности зависи од оцењивача, како их ко схвата, према потреби својој, или нужди. Главном аутору држ. удара у Србији, Краљу Александру, било је довољно, да се од једног члана владе, а човека од